Izvor: Kurir, 27.Jun.2011, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŽIVOT U PROŠLOSTI
Kad se probudite, da li pomislite na jučerašnji dan ili novi, koji je upravo osvanuo? Znam da je teško misliti na budućnost. Pogotovo u Srbiji. U državi u kojoj se svaki dan pitamo kako smo preživeli juče. Kada i pomislimo na budućnost, ona podrazumeva pitanje kako ćemo preživeti danas. Budućnost je u nas svega 24 sata. Nažalost!
Kad su plate male, kad se strahuje za posao, kad je elementarna egzistencija na rubu provalije za stotine hiljada nezaposlenih i onih na ivici siromaštva, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << vrlo je teško - gotovo nemoguće - pomisliti na to šta nas čeka sledeće nedelje, meseca, godine, decenije.
Moramo, ipak, da se probudimo. Da pogledamo u daljinu. Da se zapitamo šta nas tek čeka. Ne bismo smeli da živimo u prošlosti. Bez obzira na to da li je reč o istraživanju koje pokazuje da su Srbi najveći jugonostalgičari, prekopavanju Ade Ciganlije u potrazi za ostacima generala Dragoljuba Mihailovića, Drugom svetskom ratu, koji kod nas (ali i u regionu) još „traje“ ili Kosovskom boju, koji nikako da se završi. Svoju istoriju, naravno, ne smemo da zaboravimo. To je „učiteljica života“, učili smo u školi. Istorijske događaje trebalo bi istraživati, za istinom bi trebalo tragati, činjenice bi trebalo utvrditi.
Ali, ako se svaki dan budimo s mišlju samo o nečemu što se dogodilo juče, lane, pre deceniju, u prošlom veku, ono sutra će nam izmaći. Nećemo ga ni videti. I nećemo ga biti svesni. A onda ćemo se, nažalost, opet probuditi i misliti o juče. I na ono što smo propustili.
