Izvor: Politika, 02.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŽIVOT U POZAJMLJENOM VREMENU
Ovih dana, na velikoj svetskoj sceni, neoliberalna ideja posrće u sudaru sa lošom ekonomskom stvarnošću.
Neoliberalna doktrina počiva na principu lične odgovornosti. U liberalnoj tržišnoj privredi građani i kapital snose konsekvence svojih odluka i plaćaju za svoje greške, pa su prinuđeni da se ponašaju racionalno i odgovorno.
Država je u tom konceptu najslabija karika sistema i smetnja je delovanju racionalnih tržišnih sila. Svoje greške država lako prenosi na ostale >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tržišne aktere i u tome je izvor njene potencijalne neodgovornosti. Učešće države u ekonomskom životu zbog toga mora biti svedeno na minimum. U teoriji je sve logično i jasno, ali u životu stvari stoje nešto drugačije.
Finansijska kriza koja danas potresa svetsku ekonomiju izazvana je neodgovornim ponašanjem upravo teorijski racionalnih aktera – delom građana, ali još više, finansijskog kapitala. Sve više građana se zadužuje preko mere i mogućnosti, a finansijske institucije beskrupulozno i agresivno podstiču takvo ponašanje, cedeći profit i iz suve drenovine. Tako kreirani lanac neodgovornosti dodatno je osnažen nedovoljnim nadzorom države nad finansijskim sistemom. Kako tržište sve zna bolje, država, eto, nije želela da smeta.
Kada je kriza eskalirala, "racionalni" akteri (finansijske institucije) – panično, gotovo histerično, pokucali su na vrata države i od nje zatražili – tačnije, iznudili spas. Posle kratkog oklevanja, centralne banke su započele monumentalnu operaciju spašavanja bankarskih profita, koristeći kao izgovor strah od recesije. Pod snažnim pritiskom moćnih finansijskih lobija, pogaženi su svi neoliberalni principi. Suprotno teoriji i principu odgovornosti, greške privatnog sektora prenete su na državu. Usput, pogaženi su i oni nesporni ekonomski principi koji počivaju na zdravom razumu. Ova manifestacija moralnog hazarda najvidljivija je upravo u bastionima neoliberalne misli – u SAD i Velikoj Britaniji.
Centralne banke zapadnih država ubacuju svež novac u finansijski sistem, smanjuju kamatne stope, ili zaustavljaju njihov rast. U trenutku kada svetske cene sirovina i energenata snažno rastu, snižavanje kamatnih stopa je vetar u jedra inflacije – bar tako su, koliko juče, govorili guverneri najmoćnijih centralnih banaka.
Umesto tržišne kazne za neodgovorno ponašanje, finansijski grešnici su preko nižih kamata, dakle nižih troškova, efektivno dobili subvencije i oprost greha. Indulgencije za njih plaća država – dakle svi njeni građani. To će bez sumnje biti novo ohrabrenje neodgovornoj politici gramzivosti. Sasvim tiho se lansira i nova teza – nisu toliko krive finansijske institucije, koliko država koja je sporo reagovala, i "manju" krizu likvidnosti dovela do ruba finansijske katastrofe. Ponovo je dakle država kriva. Neoliberalna misao i u porazu oglašava sopstvenu pobedu.
Tranzicione zemlje i njihove ekonomske vlasti morale bi izvući pouku iz ove krize – pouka je univerzalna i u vezi je za svim modernim ekonomijama. Problemi generisani u finansijskom sektoru (i ne samo u njemu), ako su dovoljno veliki, biće prevaljeni na državu. Intervencija će biti iznuđena, a instrumenti pritiska već viđeni. Najefikasniji pritisak biće realizovan iza zatvorenih vrata, u kabinetima finansijskih moćnika, uz viski, ili zavrtanje ruke – naravno, figurativno. Ulični protesti, štrajkovi glađu, majke sa uplakanom decom, ili eventualno motke, poslužiće kao dekor, ali još više kao izgovor da se ekonomska politika potčini interesima moćnih.
Problemi akumulirani u ekonomskom sistemu Srbije mnogo su teži od aktuelnih, zapadnih. Ogroman broj srpskih dužnika je u bezizlaznoj poziciji i živi ne samo na pozajmljenom novcu, već i na pozajmljenom vremenu.
Dužnici na Zapadu duguju u sopstvenoj valuti, pa njihove centralne banke rizikuju "samo" inflaciju kada štampaju novac. U Srbiji se i štedi i efektivno zadužuje u evrima. Narednu finansijsku krizu, a ona je neminovna, Narodna banka Srbije neće premostiti samo štampanjem novca i inflatornim smanjivanjem dužničkog tereta, kao nekada. Srbija će morati da obezbedi devize da bi održala stabilnost sistema. Kako je tekući bilans u permanentnom i ogromnom deficitu, to će biti moguće jedino kroz novo zaduživanje države i prodaju preostalih državnih monopola, pod raznim izgovorima. Problem će se nakratko odložiti, ali će se već ozbiljno zaduženim građanima i privredi tada pridružiti i država.
Ekspanzija kredita i opasno zaduživanje građana iz koga profitiraju samo banke i uvoznici, odavno je moralo biti zaustavljeno. Ako se to ne može postići tržišnim instrumentima, a sva je prilika da ne može, morale bi se primeniti grube administrativne mere i tako zaustaviti pogubni tržišni trendovi. Pri tome se ne bi trebalo previše obazirati na neoliberalnu retoriku o mudrosti i vrlinama tržišta. U te ideje već odavno niko ne veruje, osim tranzicionih vernika.
Finansijski konsultant
[objavljeno: ]
