Izvor: Politika, 30.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŽIVORAD NIKOLIĆ
Početi ovu priču tako da kod nas to nije kao kod drugih, da smo mi specifični, neobični, gostoprimljivi kao retko ko zvuči kao fraza, ali i nije. Turizam u Srbiji je u svakom pogledu izuzetna priča. Evo i nekoliko detalja koji potvrđuju ovu tvrdnju.
Prvo – Srbija je zemlja neobične lepote i čarobnih sadržaja. Možete krenuti od onoga što je stvorila priroda ili od onoga što je stvorio čovek živeći na ovim prostorima. Ali ono što "devojci sreću kvari" je inertnost našeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čoveka i zauzdana radoznalost. Kada je prostor u okruženju, kod nas po pravilu važi ona – što ti je pred očima teško uočavamo. Mnoge lepote i sadržaji kao da su neprimetni.
To o čemu pričam potvrđuje mi nedavni boravak na Kosmaju i okolini. Ako ste iole radoznali, ako putovanje u okolinu Beograda može da vam zagolica maštu, krenite s bilo koje strane: preko Mladenovca, preko Barajeva, pronađite Sopot, koji se meni u jednom trenutku učinio kao najlepši krajolik, toliko kod nas hvaljene pedantnosti Austrije, Slovenije, a smeo bih se usuditi da ovde pomenem i švajcarsku pedantnost. Osoblje nenametljivo, a uvek tu kad vam nešto zatreba. Susret sa manastirom Tresije. Šetnja kroz selo Koraćica.
Tako sam otkrio da ima nepogrešiv njuh da otkrije najlepše. Nije jedini, u hotel Babe nikako se nemojte zaputiti uzdajući se u sreću. Uvek proverite da li ima mesta. Mnogi su već ovo mesto otkrili, zainteresovali se za rudu čistog vazduha i svega što uz to dolazi kao nekad rimski prokurator Baberijus.
Česta primedba naših ljudi za naša turistička mesta je nedostatak sadržaja, ubijanje dosade i tome slično. Cenim da se za svaki ozbiljan posao treba dobro pripremiti, pa tako i za posao zvani odmaranje. Tu tajnu mi je otkrio kolega iz Pekinga boraveći na Zlatiboru. Bio je očaran rajskim mestom, a vredelo mu je poverovati, jer mi je pričao o mnogim mestima sa zemljinog šara, a prokrstario je i ogromnim kineskim prostorima. I nije ga fasciniralo ništa od onoga što obično mi ističemo kao prednost: lepote, sazidani hoteli i kuće, gostoprimstvo. To mu dođe danas nekako normalno. Za njega je bila očaravajuća činjenica da je za pet dana, koliko je boravio na ovoj planini, da svaki trenutak učini različitim. Evo recepta. Smeštaj u centru. Svaki dan drugo mesto: etno selo Sirogojno i Gostilje sa svojim vodopadom i Stopića pećinom, velikim i malim bigrenim kadama, Uvac sa obnovljenim manastirom i izuzetnom pričom o župljanima koji su postali gorštaci! Mokra gora, Šarganska osmica, Kustino etno-selo, može i dva dana!
Ono što meni veoma, ali veoma smeta jeste naša nemarnost u ovoj delatnosti. Sposobni smo da izgradimo što um zamisli, ali problem održavanja je kod nas zaista problem. Kao da su izgrađeni objekti izgrađeni za vjeki vjekov. Nisam isključiv, ima nešto za primer – hotel Zlatnik u Zemunu, Aleksandar kod Kalemegdana...
A ono što mora da bude najvažnije u turizmu – teško još uvek stiže do svesti, čak i posvećenika u ovoj delatnosti. Put. Bez dobrog puta džaba smo zidali. Srbija zaista ima loše puteve, a bez toga ...
[objavljeno: ]
