Izvor: Kurir, 28.Mar.2011, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŽIVETI KAO SAV NORMALAN SVET
Razumem ljude koji su u Srbiji izgubili posao, kao i one koji su u ratovima izgubili zavičaj ili ognjište. Shvatam da ima i ljudi koji su ostali bez novca, kao i da su godine ratova, nemaštine i bede ostavile i te kako velike posledice. Ima i ljudi koji su ostali bez svojih najmilijih u tragedijama koje su zadesile ovu zemlju. Ali ne razumem da ima ljudi koji su u tolikoj meri ostali bez volje da žive sopstvene živote da su počeli da žive tuđe.
Fascinantan je broj ljudi koji usled >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << neispunjenosti sopstvenog života i kreveta u kome se se bude vire u bračnu postelju drugih ljudi, pogotovo poznatih. Mnogobrojni usamljeni ljudi nemaju hrabrosti da se pozabave sopstvenim životom i iznalaženjem načina da ga osmisle i upotpune, ali sa patološkom istrajnošću i upornošću vode računa o životima drugih ljudi, razmišljajući kako bi oni živeli i terali paradu samo kada bi bili to što nisu i nikad neće biti. Ti ljudi tačno znaju da vam kažu sa koliko je muškaraca samo protekle noći spavala poznata voditeljka, koliko puta i s kime je poznati sportista prevario svoju suprugu, čije je zapravo dete našeg omiljenog pevača.
Ima li išta lepše i uzvišenije od prave ljubavi. Koliko je samo remek-dela inspirisano tim plemenitim osećanjem. Nisu li u slavu ljubavi nastali najlepši umetnički radovi, koji i dan-danas nadahnjuju pokolenja. Ali imaju li pravo poznati ljudi u Srbiji da vole i da budu voljeni daleko od očiju javnosti i intriga koje im pojedinci zaokupljeni dokolicom i monotonijom smišljaju. Mora li javnost da zna baš svaku reč koju dvoje ljudi koji se vole izgovore jedno drugom, pogotovo ako to ni sam zaljubljeni par ne želi da saopšti javnosti. Smeju li ljudi koji veruju u ljubav da sanjaju i da svoje snove dele među sobom, imaju li pravo da svoju intimu sačuvaju samo za sebe.
Jedna naša poznata voditeljka i jedan poznati pevač ovih dana su na svim naslovnim stranama. Ne samo tabloida već i nekih ozbiljnih novina. Iako oboje žele da detalje svojih odnosa sačuvaju samo za sebe, iako taj muškarac ispoljava za naše prilike retku vitešku plemenitost u nameri da zaštiti svoju devojku, tabloidi ih nemilosrdno raspinju. Usta vazda gladna tračeva i skandala nemoguće je nahraniti, a kamoli ućutkati. Sve što je sveto i uzvišeno te halapljive nezasite tabloidne čeljusti moraju da sažvaću na takav način da to lepo i predivno običnim smrtnicima preko noći postane bljutavo i odvratno. Svakog dana sa kanibalskom strašću te čeljusti otkidaju komad po komad nečije intime začinjene novim i skandaloznim izmišljotinama, da bi ih javnost lakše svarila.
Da li će nekoga te vesti boleti, da li će nekome naneti patnju i nesanicu, imaju li možda žrtve takvog pisanja familiju, braću, sestre, roditelje... To nikoga nije briga.
Nekada se u Srbiji penkalo za pisanje punilo mastilom, danas se puni pljuvačkom, a kada zatreba da se tabloidi još bolje prodaju, penkalo se može puniti i krvlju. A onda će jednoga dana nestati krvi za punjenje penkala. Neko će tada pozvoniti na vaša vrata. Otvorite im i zavrnite rukav, došli su da pišu o vama.
