Izvor: Blic, 15.Mar.2017, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZATVOR "EVROPA" Gde dele nanogice, gde hapse kako stignu, a u kojim zločinima dominiraju CRNOGORCI I RUSI?
Uprkos svom suvoparnom nazivu, Godišnji kazneni izveštaj Saveta Evrope za 2015. godinu pokazuje niz interesantnih društvenih trendova u Evropi.
Za početak, broj zatvorenika u kazeneno-popravnim institucijama u Evropi nastavlja da pada. Taj trend prisutan je i u Srbiji, mada se i domaći i evropski zatvori i dalje bore sa problemom pretrpanosti. Prema tom izveštaju, broj zatvorenika u evropskim zatvorima u 2015. pao je za 6,8 odsto u odnosu na 2014. godinu, ali je uprkos tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prenatrpanost ostala problem u 15 evropskih zemalja.
Statistika kaže da je u 2015. godini 1.404.398 ljudi bilo u zatvorima, što je za 102.880 manje od 2014. Stopa pritvaranja pala je za 7 odsto, sa 124 na 115.7 zatvorenika na 100.000 građana.
- Pozdravljamo pad u ukupnom broju ljudi u zatvorima u Evropi. Povećani broj alternativnih sankcija ne vodi nužno do povećanja stope kriminaliteta, ali očigledno pomaže u problemu pretrpanosti - kaže Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland.
Grčka: Sirtaki, caciki i NANOGICE
U skladu sa poreporukama SE, Grčka je, prema podacima, očigledno dramatično promenila pristup zatvorskim kaznama, pa je broj zatvorenika u toj zemlji pao za skoro 20 odsto (-18.9 odsto) u 2015. godini. Slični trendovi postoje i u Hrvatskoj (-10.2), Danskoj (-11.9), Severnoj Irskoj (-9.7), Holandiji (-9.5), Litvaniji (-8.8), Rumuniji (-8.6) i Sloveniji (-8.2).
S druge strane, u alternativne sankcije ne veruju u Gruziji (+20.5), Makedoniji (+12), Turskoj (+11.6), Češkoj (+11.4) i Albaniji (+10.3).
Rusija: Hapsi i ne pitaj mnogo
Lider među zemljama sa najvećom stopom pritvaranja je Rusija koja ima zapanjujućih 439.2 zatvorenika na 100.000 stanovnika - skoro četiri puta više od evropskog proseka.
Među onim nacijama sklonijim robijanju nalaze se i Litvanci (277.7), Gruzijci (274.6), Azerbejdžanci (249.3), Letonci (223.4), Turci (220.4) i Moldavci (219.9).
Holandija: Uprkos odličnom smeštaju zatvori prazni
Sušta suprotnost Rusima su Holanđani koji, po svemu sudeći, imaju ili najveći broj poslušnih građana ili najgori istražno-kazneni sistem: tek 54 osobe na 100.000 zatovrene su 2015. godine u toj zemlji - duplo manje od evropskog proseka.
Ovaj podatak verovatno je i naterao njihove susede Blegijance da od njih iznajmljuju zatvore, što je praksa započeta još 2009. godine.
Po niskoj stopi zatvaranja slede ih Finska (54.8), Danska (56.1) i Švedska (58.6).
Makedonija: Spavaju jedni drugima na glavi
Pretprani zatvori i dalje predstavljaju problem, i to ponajviše u Makedoniji (138.2 zatvorenika na 100 mesta), Španiji (133.1), Mađarskoj (129.4), Belgiji (127), Albaniji (119.6), Francuskoj (113.4) i Portugalu (113).
Srbija spada u grupu država koje smanjuju prenatrpanost u zatvorima, ali i dalje sa njom imaju izvesnih problema - 2015. godine u 100 zatvrskih mesta boravilo je 106 zatvorenika. U istoj situaciji su i Slovenija (105.8), Italija (105.6), Austirja (103.3) i Rumunija (101.3).
Turska: Tek će biti gužve u ćelijama
Intersantan je podatak prema kom je Turska u 2015. takođe počela da pati od pretrpavanja u zatvorima - u 2014. godini kapaciteti nisu bili poojunjeni do vrha, a u 2015. ih je jedan odsto iznad maksimuma.
Taj broj će verovatno i porasti, nakon što su ove godine počele da "pljušte" presude za učestvovanje u pokušaju državnog udara iz jula 2016. godine.Do sada je zbog puča uhapšeno oko 112.000 ljudi...
Slične poraste zabeležila je i Češka (sa 93 na 100). S druge strane, “gustina naseljenosti zatvora” u Grčkoj šokantno je opala za godinu dana - sa 121.4 na 97.6 zatvorenika na 100 mesta, zbog ranije objavljenih razloga.
Evropa puna dilera, a prednjače CRNOGORCI I RUSI
U 2015. godini, zatvorenici koji služe zatvorske kazne činili su 73 odsto pritvorenih. Među njima, skoro 20 odsto (tačnije 18.7) bilo je osuđeno zbog trgovione narkoticima. U Italiji, Gruziji, Azerbejdžanu, Estoniji, Kipru, Luksemburgu, Crnoj Gori i Rusiji ovaj procenat je i veći: 25 odsto ili više.
Posle dilovanja, Evropljani najviše robijaju zbog krađa (16.2 odsto), ubistava (13.2) i oružane pljačke (12.6).
Za kraj, evo još nekih zabavnih rezultata istraživanja Saveta Evrope:
.jpg)
