Izvor: SrbijaDanas.com, 18.Jun.2021, 12:28

ZAŠTO SU STARI EVROPLJANI OTVARALI GROBOVE? Prvo se mislilo da su pljačkaši ali u pitanju je bizaran običaj!

Grobovi se u srednjem veku ipak nisu otvarali zbog pljačke kako se dosad mislilo

U ranom srednjem veku postojao je običaj da se grobovi ponovo otvaraju, kao deo raširene tradicije sahranjivanja, a ne samo pljačkanja grobova, kako su stručnjaci ranije mislili.

Stotine grobova datiranih od petog do sedmog veka nove ere, na području koje se proteže od Transilvanije do Engleske, otvarano je u sklopu redovnih pogrebnih običaja kako bi se uklonili artefakti i >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << premestila tela.

U 10-15 grobova stopala su uklonjena s mrtvih ili su im lobanje oštećene, što je pokazalo da su živi zabrinuti da umrli ne bi prohodali, rekla je autorica Alison Klevnes, arheolog i istraživač s Univerziteta u Stokholmu.

U jednom slučaju u grob je dodan pas. Za ovo je Klevnes rekla da je "vrlo neobičan primer" koji pokazuje da ljudi žele udovoljiti umrloj osobi.

- Ono što mi imamo je druga dimenzija prakse sahranjivanja u ovom razdoblju - rekla je.

Ona je dodala da je većina onoga što znamo o ranom srednjovjekovnom razdoblju proizašlo iz proučavanja ovih grobova.

- Obično se oni prema grobovima i telima u njima odnose s potpunom nepažnjom - rekla je, ali praksa je otkrila da su mrtvi i njihova grobna dobra ostali važni i nakon što su pokopani.

Vremenski rasponi kada je grob bio ponovo otvaran mogli bi se kretati između nekoliko meseci i nekoliko decenija nakon što je osoba sahranjena, rekla je Klevnes. Neki grobovi ponovo su otvarani više puta.

Iako se pljačka grobova smatra negativnim činom, Klevnas je kazala da je ponovno otvaranje grobnica "društveno pozitivno".

Pljačkaši grobova verovatno nisu bili odgovorni jer predmeti uklonjeni iz grobova nisu odabrani na osnovu njihove vrednosti, zaključili su istraživači.

U nekim slučajevima su uzimani broševi i mačevi, dok su vrlo vredni predmeti poput ogrlica od zlata ili srebra ostajali, rekli su stručnjaci.

Istraživanje je rezultat zajedničkog napora Klevnas i još četvero arheologa, koji su kombinovali svoje podatke kako bi dobili bolju predstavuu o ogromnim razmerima ponovnog otvaranja grobova na širokom geografskom području, detaljno opisujući više od hiljadu grobova na desetinama nekropola.

- Običaj ponovnog otvaranja proširio se zapadnom Evropom krajem 6. veka, a vrhunac je dosegnuo u 7. veku - rekla je Astrid Noterman, arheolog  s Univerziteta u Stokholmu, koja je proučavala 40 lokacija u severnoj Francuskoj.

- U većini područja taj običaj prestaje u kasnom 7. veku, tako da mnoga groblja imaju poslednju fazu pokopa bez ponovnog otvaranja.

Klevnas je rekla da sada želi da istražo zašto su ljudi pokopavali predmete s mrtvima i značenja različitih vrsta grobnih dobara. Istraživanje je objavljeno u časopisu Antikviti.

Nastavak na SrbijaDanas.com...