Izvor: Press, 19.Maj.2014, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZAŠTO SU SRBI VELIKI NAROD
Jednostavna rečenica, ali istorijskog značaja. Trebalo je neko, već jednom, to da kaže. A, evo, ukazala se, nažalost, tragična prilika za to. Mnogi su govorili o velikoj Srbiji, pa i o moćnoj Srbiji, ali malo ko o „velikom narodu“. A to – zaista i jesmo.
Već nekoliko dana gledamo kataklizmičnu sliku poplavljenih područja. Obrenovac, Umka, Barič, okolina Šapca, zapadna Srbija, Pomoravlje, delovi istočne Srbije, gotovo dve trećine zemlje Srbije pod vodom... Očekivala >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << bi se panika, sebičnost, netrpeljivost...
Moram, ovde, da podsetim na strašnu američku tragediju, sa uraganom „Katarina“, koji je, 29. avgusta 2005. godine, pogodio deltu reke Misisipi i Nju Orleans, razorivši pola miliona kuća i odnoseći mnoge ljudske žrtve. Američki mediji su, tada, govorili o trostrukoj tragediji: uraganu, neviđenim poplavama i lošem snalaženju američke vlade (government mismanagement) u toj, izuzetno tragičnoj, situaciji. Bili smo i svedoci, gledajući danima na televiziji, kako se ponašao deo stanovništva Nju Orleansa: pljačke, nasilje, nesolidarnost, sebičnost, čak i ubistva, da bi se došlo do vode, namirnica...
A, šta se dešava u poplavljenoj Srbiji, gde možemo našu tragediju, po svemu, da izjednačimo sa pomenutom američkom, sa pogledom na veličinu dve zemlje, sa neuporedivošću ekonomske snage i moći? Srpski narod, spreman, ali, ipak, iznenađen silinom poplava - ujedinio se u borbi protiv neviđene i nezapamćene stihije. Već danima i noćima, premijer je na čelu ove teške i neravnopravne borbe, na terenu. Svi ministri su, takođe, na terenu, po kiši i hladnoći.
Ljudi su pohitali, iz svih krajeva Srbije, da pomognu. Na nasipima vidimo i omladinu od 15-16 godina, studente, radnike, lekare, političare, profesore univerziteta... Skidaju vreće sa peskom i utvrđuju nasipe, donose namirnice i odeću, plivaju po mutnoj vodi spasavajući i ljude i životinje. Svi rodovi Vojske Srbije, sve jedinice MUP-a Srbije maksimalno dejstvuju. Uzleću helikopteri, plove čamci i amfibije, danonoćno traje borba. Ljudi doniraju sve što mogu, čamce, automobile, traktore, gumene čizme... Samo da pomognu i spreče ljudske žrtve. U toj pravoj kataklizmi, kada život visi o koncu, nema nasilja, nema pljački, komšija komšiji ustupa mesto u čamcu... Organizovano, ili pojedinačno - nadire hiljade dobrovoljaca, da spasavaju – što se spasti može. E, to je Srbija! Srbija, kojoj mora da se pokloni Evropa i svet!
To je veliki srpski narod, o kojem govori predsednik Nikolić. To dokazuje da – nikada nismo ni bili mali! To dokazuje da nam ne treba sažaljenje i da Srbija nikada nije bila ponižena! Hrabrost, ponekad surovost (više prema sebi, nego prema drugima), neviđena solidarnost i požrtvovanost, u najtežim situacijama – to su naše karakteristike! Pre 100 godina, moj slavni zemljak, Nikola Pašić, predsednik Vlade Srbije u vreme balkanskih ratova i tokom I svetskog rata, shvatajući, u jednom trenutku, lošu situaciju za srpsku vojsku, izjavio je: „Gospodo, u bezizlaznoj smo situaciji. Nemamo izbora – moramo da pobedimo!“. Tako je bilo tada, tako će biti i sada. Pobedićemo!
Posle ove (još jedne) srpske tragedije, u Srbiji više ništa neće biti isto kao pre. Ovde ne mislim na tragične posledice, na žrtve, jer to ćemo svi osetiti i trebaće vremena da se tragedija zaboravi. Mislim na nešto drugo, na pozitivne konsekvence. Tragedija nas je ujedinila, pokazala da smo složni, beskrajno solidarni, posvećeni jedni drugima, da verujemo novoj Vladi i celokupnom državnom rukovodstvu. Ništa nas ovako ne bi ujedinilo, kao ova neizmerna tragedija. Duboko sam ubeđen da ćemo tako ujedinjeni, posvećeni Srbiji, željni boljeg života u budućnosti, sa istim entuzijazmom, hrabrošću i upornošću – krenuti u realizaciju programa ekonomskog (i svakog drugog) oporavka zemlje. Ovo je trenutak, koji tragediju mora da pretvori u – buduću pobedu!
Vostani Serbije!
