Izvor: SrbijaDanas.com, 10.Okt.2019, 00:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ZAŠTO SE O OVOME ĆUTI SEDAM DECENIJA: Josipu Brozu Titu ustaše ubile tri sinovca, jedan umoren u Jasenovcu

Piše: Dušan Marić

Sve je više Srba koji poslednjih godina, posebno na društvenim mrežama, bivšeg predsednika SFR Jugoslavije Josipa Broza Tita nazivaju ustašom. U tim optužbama idu toliko daleko da mu pripisuju saučesništvo u zločinu genocida koji su u Drugom svetskom ratu Hrvati počinili nad srpskim narodom.

Jedan od razloga je svakako i to što je široj javnosti na prostoru bivše Jugoslavije i posle sedam decenija od završetka Drugog svetskog rata nepoznato >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << da je Brozova familija takođe teško stradala od ruke hrvatskih zločinaca.

Vođi jugoslovenskih partizana i doživotnom predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu, koji je po nacionalnosti bio Hrvat, Hrvati su u Drugom svetskom ratu ubili trojicu sinovaca, sinova njegovog starijeg brata Dragutina.

Uprkos hiljadama knjiga koje su napisane o partizanskom maršalu, ovaj podatak, koji svakako baca novo svetlo na ovu istorijsku ličnost, je ostao nepoznat široj javnosti.

Dragutin Broz, koji je od Tita bio stariji tri godine, i njegova supruga Antonija imali su četvoricu sinova.

U oskudnim izvorima, može se naći samo to da je njihov sin Franjo Broz poginuo kao partizan 1942. godine u Ivančici kod Varaždina. Iste godine, u Zagrebu, vlasti NDH uhapsile su i streljale njihovog drugog sina Josipa, kojeg su u porodici odmila zvali Pepek.

Trećeg Titovog sinovca Dragu ustaše su odvelu u koncetracioni logor u Jasenovcu, gdje je streljan u grupi 160 partizanskih pristalica.

S obzirom da se nigde ne pominju njihovi potomci, izgleda da Dragutinovi sinovi nisu bili oženjeni.

O četvrtom sinu Dragutina Broza nema nikakvih podataka. Ostalo je nepoznato čak i njegovo ime. Kako ga nema među Brozovim koji se pominju posle 1945. godine, najrealnija pretpostavka je da je umro ili stradao pre ili u toku Drugog svetskog rata.

Titov brat nije doživeo tragediju svoje porodice. Umro je 1932. godine u četrdeset i sedmoj godini.

Zanimljivo je da su još dva Titova sinovca, Vlado i Branko, od njegovog najmlađeg brata Vjekoslava, koji je rođen oko 1899.godine, bila u partizanskom pokretu.  Vlado je 1941. godine imao 17, a Branko 15 godina.

Kad je čuo za tragičnu sudbinu Dragutinovih sinova, vođa jugoslovenskih partizana je naredio da se Vlado i Branko prebace na slobodnu teritoriju, tako da su jedno vreme bili u njegovom Vrhovnom štabu.

U svojoj knjizi "Bitka za Drvar" Petar Mišković navodi i sledeće Titovo svedočenje o nemačkom pokšaju da ga desantom na Drvar, 24. maja 1944. godine uhvate živog ili ubiju.

- Tih prvih borbenih okršaja sa desantnim jedinicama u Drvaru drug Tito se sećao: „Nemci su uspeli da se dočepaju naših mitraljeza i, otvorivši vatru, pogodili su baraku u špilji. Ja sam tamo bio ostavio Vladu, mog sinovca, i rekao mu da ostane dotle dok ne bude trebalo da zapali baraku. On je ostao celog dana. Kako mu je bilo, ne znam, ali je uspeo da spasi svu arhivu. Nemci nisu uspeli da je se dokopaju".

Postoje pisani tragovi da je Tito sinovce koristio i za održavanje kurirske veze sa porodicom u Zagrebu koja je krila njegovog sina Aleksandra Mišu Broza. Tito je Aleksandra dobio u braku sa Hertom Has, sredinom 1941. godine. Hertu su ustaše otkrile i zatvorile, ali je 1943.godine razmenjena i prešla na slobodnu partizansku teritoriju.

Posle završetka rata Branko Broz je bio među partizanskim funkcionerima koji su rukovodili sređivanjem Briona i pretvaranjem tih ostrva u najomiljenije Titovo odmaralište. O vremenu provedenom pored strica, dve godine posle njegove smrti, objavio je knjigu „Moj život uz Tita“.

Ostali Brozovi nisu učestvovali u NOB-u. Titov najstariji brat Martin i njegova porodica rat su proveli u mađarskom gradu Šopronu u koji se on, zbog posla, preselio oko 1910. godine.

Posle rata dolazio je kod Tita, ali je odbio da se vrati u Jugoslaviju.

- Ti se bavi svojim državničkim poslovima, a ja ću da uređujem moj vrt – odgovorio je na ponudu mlađeg brata.

Stjepan Broz, koji je od Tita bio mlađi godinu dana, sve vreme rata bio je u Zagrebu, gde je radio kao automehaničar u državnim ustanovama. Najmlađi Titov brat, Brankov i Vladin otac, Vjekoslav oslobođenje je dočekao kod kuće u Samoboru.

Nastavak na SrbijaDanas.com...