Izvor: SrbijaDanas.com, 06.Dec.2020, 22:08

ZAŠTO PAPA JOŠ UVEK NIJE POSETIO NAŠU ZEMLJU? Godišnjica Milanskog edikta 2013. godine bio JEDINSTVENA PRILIKA

Impresivna proslava obeležavanja 1700. godišnjice Milanskog edikta koja je na najvišem nivou održana 2013. godine u Beogradu, Nišu i Podgorici, bila je jedinstvena prilika da u Srbiju dođe i poglavar rimokatoličke crkve.

Njegovo prisustvo, uz poglavare drevnih patrijaršija - vaseljenske, jerusalimske i antiohijske, kao i ruskog i srpskog patrijarha, obeležavanju velikog jubileja obezbedila bi puni svehrišćanski nivo značajne ceremonije. Papa, međutim, nije došao u >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << Srbiju, ali je domaća javnost, inače podeljena po ovom pitanju, mesecima pre konačne odluke odmeravala dobre i moguće loše strane te posete.

Da bi rimski episkop mogao da dođe u Niš tokom tek početnih koraka u organizaciji proslave nagovestili su još 2010. godine beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar i zrenjaninski biskup Lasko Nemet.

U razgovoru s novinarima Hočevar i Nemet su potvrdili i da su o papinoj poseti već započeti poluzvanični razgovori, te da ranije izjave patrijarha Irineja, dok je bio na episkopskoj katedri u Nišu - da bi papin dolazak sa posebnim razlogom SPC pozdravila - daju ogromnu nadu da će do posete i doći.

Patrijarh Irinej imao je smeo pristup ovom pitanju. U brojnim javnim istupima naglašavao je da se generalno ne protivi dolasku rimskog pape. Dosledan u svom stavu potencirao je da bi to bio izuzetno važan događaj za srpsku pravoslavnu i rimokatoličku crkvu, ali da bi morao biti dobro pripremljen, uz ispunjenje svih formalnih i podrazumevajućih uslova. Još kao episkop Niša - rodnog mesta cara Konstantina - Irinej je isticao da ne bi imao ništa protiv da papa dođe, a kao najbolje mesto navodio je baš Niš, kao mesto od univerzalnog hrišćanskog značaja.

Foto: Profimedia

Jedna od ideja sa kojom su država i Crkva još 2012. godine pristupile pripremi organizacije jubileja Milanskog edikta jeste i pokušaj da se u Nišu prvi put u istoriji sretnu pravoslavni patrijarsi sa šefom Svete stolice. Posebno važna figura u ovoj složenoj slagalici bio je ruski patrijarh Kiril, kao važan kontrateg vatikanskom poglavaru.

Konačnu reč o ovom pitanju Vatikan je dao 2012. godine saopštenjem u kome je decidno navedeno da papa Benedikt Šesnaesti u planu svojih putovanja u 2013. godini ipak nema upisanu Srbiju.

Ovu odluku već početkom 2013. godine obrazložio je nadbiskup Orlando Antonini, apostolski nuncije u Beogradu.

- Imajući u vidu određene istorijske probleme, poseta pape Benedikta Nišu i obeležavanju 1.700 godina Milanskog edikta nije moguća - izjavio je Antonini za italijansku katoličku novinsku agenciju. - Ekumenizam je pitanje na kome u Srbiji još nije dovoljno urađeno, iako su prvi koraci pomirenja napravljeni. To potvrđuje i činjenica da je beogradski nadbiskup delegiran u organizacioni komitet za obeležavanje velikog jubileja.

Nadbiskup Antonini naglasio je da je reč o dugotrajnom istorijskom procesu.

- Mora se uspostaviti poverenje, stvoriti preduslovi, različite pozicije se moraju razjasniti, a pre svega potrebno je ponašati se u skladu sa ljubavlju prema bližnjem i sestrinskim odnosima - rekao je nadbiskup.

Srpska štampa tih dana je spekulisala da se pravi razlog papinog izostanka krije u dolasku ruskog patrijarha Kirila. Iako to nikada nije zvanično saopšteno, Moskovska patrijaršija navodno je pažljivo i diplomatski prenela organizatorima stav da još nije vreme za susret ruskog patrijarha i rimskog pape.

Foto: Profimedia

Bez obzira na medijska viđenja razloga papinog izostanka, činjenica je i da je već početkom 2013. - godine Milanskog edikta, papa Benedikt Šesnaesti odstupio sa trona poglavara Rimokatoličke crkve. Njega će, kao što je poznato, zameniti kardinal Horhe Mario Bergoljo, koga će kao papu Franju izabrati rimokatolička Konklava u martu iste godine.

Prema dobrim običajima, u duhu saradnje i uzajamne hrišćanske ljubavi, patrijarh Irinej u ime SPC čestitao je Bergolju izbor za poglavara rimokatoličke crkve. Srpski prvojerarah u svojoj čestitki naglasio je i da očekuje da Vatikan neće menjati svoj principijelan stav po pitanju nelegalno proglašene kosovske nezavisnosti.

- Čvrsto izražavamo nadu da ćete i vi, Vaša svetosti, poput vašeg visokouvaženog prethodnika, tragajući za mirom i pravednošću, koji su preko potrebni ovom svetu, ostati na tragu bratoljubive i nepokolebljive podrške pravoslavnom srpskom narodu u njegovim izuzetnim naporima za očuvanje teritorijalne celovitosti države Srbije u problemu jednostrano proglašene nezavisnosti takozvane republike Kosovo - napisao je patrijarh Irinej u čestitki papi Franji.

Novom nasledniku trona Svetog Petra on je poželeo obilje božje milosti i duhovne snage u novom zvanju, kako bi "istrajao na putu jevanđelja i mira".

Srpska crkva i njen prvojerarah s pažnjom su pratili istorijske pomake u približavanju pravoslavnog Istoka i katoličkog Zapada. Do istorijskog susreta rimskog pape i ruskog patrijarha doći će tri godine kasnije, na Kubi.

Srpska pravoslavna crkva pozdravila je milenijumski događaj koji se odigrao u Havani. U susretu pape Franje i patrijarha Kirila prepoznala je podsticaj dijalogu i u drugim delovima sveta.

- SPC dosledno i sa najboljim željama podržava napore patrijarha Kirila da u dijalogu i saradnji sa najodgovornijim predstavnicima hrišćanskog sveta pronađe odgovore na tragične događaje, pre svih genocid koji se vrši nad hrišćanskim stanovništvom Bliskog istoka i znatnog dela Afrike - preneo je episkop bački Irinej stav SPC. - Nadamo se da će razgovor na Kubi biti podsticaj istinoljubivom i mirotvornom dijalogu i delovanju predstavnika dve hrišćanske crkve i u drugim delovima sveta, pa i u našem regionu.

Srpska crkva podsetila je javnost i da pravoslavni Srbi vekovima žive sa susedima i braćom rimokatoličke veroispovesti u Hrvatskoj.

- Tamo su nažalost, kao de fakto građani drugog reda, neželjena zajednica, umesto kao crkva ravnopravni pred državom, za šta se ne zalaže samo naša SPC nego i papa Franja i Sveta stolica - izjavio je vladika Irinej.

Da bi rimski episkop mogao da dođe u Niš tokom tek početnih koraka u organizaciji proslave nagovestili su još 2010. godine beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar i zrenjaninski biskup Lasko Nemet.

U razgovoru s novinarima Hočevar i Nemet su potvrdili i da su o papinoj poseti već započeti poluzvanični razgovori, te da ranije izjave patrijarha Irineja, dok je bio na episkopskoj katedri u Nišu - da bi papin dolazak sa posebnim razlogom SPC pozdravila - daju ogromnu nadu da će do posete i doći.

Patrijarh Irinej imao je smeo pristup ovom pitanju. U brojnim javnim istupima naglašavao je da se generalno ne protivi dolasku rimskog pape. Dosledan u svom stavu potencirao je da bi to bio izuzetno važan događaj za srpsku pravoslavnu i rimokatoličku crkvu, ali da bi morao biti dobro pripremljen, uz ispunjenje svih formalnih i podrazumevajućih uslova. Još kao episkop Niša - rodnog mesta cara Konstantina - Irinej je isticao da ne bi imao ništa protiv da papa dođe, a kao najbolje mesto navodio je baš Niš, kao mesto od univerzalnog hrišćanskog značaja.

Jedna od ideja sa kojom su država i Crkva još 2012. godine pristupile pripremi organizacije jubileja Milanskog edikta jeste i pokušaj da se u Nišu prvi put u istoriji sretnu pravoslavni patrijarsi sa šefom Svete stolice. Posebno važna figura u ovoj složenoj slagalici bio je ruski patrijarh Kiril, kao važan kontrateg vatikanskom poglavaru.

Konačnu reč o ovom pitanju Vatikan je dao 2012. godine saopštenjem u kome je decidno navedeno da papa Benedikt Šesnaesti u planu svojih putovanja u 2013. godini ipak nema upisanu Srbiju.

Ovu odluku već početkom 2013. godine obrazložio je nadbiskup Orlando Antonini, apostolski nuncije u Beogradu.

- Imajući u vidu određene istorijske probleme, poseta pape Benedikta Nišu i obeležavanju 1.700 godina Milanskog edikta nije moguća - izjavio je Antonini za italijansku katoličku novinsku agenciju. - Ekumenizam je pitanje na kome u Srbiji još nije dovoljno urađeno, iako su prvi koraci pomirenja napravljeni. To potvrđuje i činjenica da je beogradski nadbiskup delegiran u organizacioni komitet za obeležavanje velikog jubileja.

Nadbiskup Antonini naglasio je da je reč o dugotrajnom istorijskom procesu.

- Mora se uspostaviti poverenje, stvoriti preduslovi, različite pozicije se moraju razjasniti, a pre svega potrebno je ponašati se u skladu sa ljubavlju prema bližnjem i sestrinskim odnosima - rekao je nadbiskup.

Srpska štampa tih dana je spekulisala da se pravi razlog papinog izostanka krije u dolasku ruskog patrijarha Kirila. Iako to nikada nije zvanično saopšteno, Moskovska patrijaršija navodno je pažljivo i diplomatski prenela organizatorima stav da još nije vreme za susret ruskog patrijarha i rimskog pape.

Bez obzira na medijska viđenja razloga papinog izostanka, činjenica je i da je već početkom 2013. - godine Milanskog edikta, papa Benedikt Šesnaesti odstupio sa trona poglavara Rimokatoličke crkve. Njega će, kao što je poznato, zameniti kardinal Horhe Mario Bergoljo, koga će kao papu Franju izabrati rimokatolička Konklava u martu iste godine.

Prema dobrim običajima, u duhu saradnje i uzajamne hrišćanske ljubavi, patrijarh Irinej u ime SPC čestitao je Bergolju izbor za poglavara rimokatoličke crkve. Srpski prvojerarah u svojoj čestitki naglasio je i da očekuje da Vatikan neće menjati svoj principijelan stav po pitanju nelegalno proglašene kosovske nezavisnosti.

- Čvrsto izražavamo nadu da ćete i vi, Vaša svetosti, poput vašeg visokouvaženog prethodnika, tragajući za mirom i pravednošću, koji su preko potrebni ovom svetu, ostati na tragu bratoljubive i nepokolebljive podrške pravoslavnom srpskom narodu u njegovim izuzetnim naporima za očuvanje teritorijalne celovitosti države Srbije u problemu jednostrano proglašene nezavisnosti takozvane republike Kosovo - napisao je patrijarh Irinej u čestitki papi Franji.

Novom nasledniku trona Svetog Petra on je poželeo obilje božje milosti i duhovne snage u novom zvanju, kako bi "istrajao na putu jevanđelja i mira".

Srpska crkva i njen prvojerarah s pažnjom su pratili istorijske pomake u približavanju pravoslavnog Istoka i katoličkog Zapada. Do istorijskog susreta rimskog pape i ruskog patrijarha doći će tri godine kasnije, na Kubi.

Srpska pravoslavna crkva pozdravila je milenijumski događaj koji se odigrao u Havani. U susretu pape Franje i patrijarha Kirila prepoznala je podsticaj dijalogu i u drugim delovima sveta.

- SPC dosledno i sa najboljim željama podržava napore patrijarha Kirila da u dijalogu i saradnji sa najodgovornijim predstavnicima hrišćanskog sveta pronađe odgovore na tragične događaje, pre svih genocid koji se vrši nad hrišćanskim stanovništvom Bliskog istoka i znatnog dela Afrike - preneo je episkop bački Irinej stav SPC. - Nadamo se da će razgovor na Kubi biti podsticaj istinoljubivom i mirotvornom dijalogu i delovanju predstavnika dve hrišćanske crkve i u drugim delovima sveta, pa i u našem regionu.

Srpska crkva podsetila je javnost i da pravoslavni Srbi vekovima žive sa susedima i braćom rimokatoličke veroispovesti u Hrvatskoj.

- Tamo su nažalost, kao de fakto građani drugog reda, neželjena zajednica, umesto kao crkva ravnopravni pred državom, za šta se ne zalaže samo naša SPC nego i papa Franja i Sveta stolica - izjavio je vladika Irinej.

Nastavak na SrbijaDanas.com...