Izvor: Kurir, 25.Jan.2011, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZAŠTITNO LICE
Koliko smo mi jaka zemlja. Skoro kao kad sam ja učio zemljopis. Tad smo vazda bili prvi u Evropi, a treći u svetu po mnogim stavkama koje definišu bogatstvo neke zemlje. Eto, toliko smo jaki da i ne znamo da l’ smo u krizi ili nismo. Toliko nas ima. Ono što o krizi možemo saznati od političara po medijima može da se sažme u jednu potpuno jasnu rečenicu: „Nalazimo se usred krize, koju nismo ni osetili, a iz koje već izlazimo jer nismo ni ušli u nju“.
Što reče onomad onaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << naš prijatelj: „A i da imam, odakle mi“.
Zbunjuje samo što novine prikazuju po meni malo horor podatke, koji su u debeloj protivrečnosti sa sveopštim širenjem optimizma odozgo nadole. Ministri kao Hor bečkih dečaka pevaju kako je u Srbiji stanje za pohvalu, a iz dana u dan, iz sata u sat, biva sve bolje.
Ono što znamo je da Srbija jeste lider u regionu, ali po stopi nezaposlenosti sa čak 750.000 nezaposlenih. Moj Niš se kvalifikovao za foto-finiš za evropskog rekordera po stopi nezaposlenih.
Crnoj rupi zvanoj „Srbija van Beograda“ osim bele kuge preti istrebljenje migracijom stanovništva. Čak 35.000 ljudi se iz debele nezaposlenosti i nemaštine seli za Beograd, tražeći svoju sreću u gradu koji živi punim plućima.
Novine kažu da su cene proizvoda široke potrošnje dvadesetak odsto niže u glavnom gradu nego u vanbeogradskoj Srbiji. Ako dodamo tome da je prosečna plata u „unutrašnjosti“ dovoljna za dve nedelje života, pod uslovom da se ne jede svaki dan, slika nije kao što prikazuje ona televizija roze boje.
Gradonačelnik Paraćina, mesta kojeg nema na 011 mapi Srbije, baš kao ni Niša, ni Novog Sada i Bele Palanke, kaže da novi kineski most, čija se vrednost procenjuje na 300 milijuna evropskih, ne bi ni mora da bude građen da je barem 100 miliona investirano u, recimo, istočnu Srbiju.
Postoje i druga rešenja. Eksperti kažu da je izlaz iz ove naše krize ulaganje u poljoprivredu i obrazovanje. Evo, krenuli su sa sređivanjem stanja u stočarstvu. Upravo su počistili mangupe iz redova stočarstva. Pobijen, isečen i pojeden skoro ceo stočno-mlečni fond. Zatim se poljoprivredno zemljište nemilice prevodi u građevinsko. Ne mogu ni da naslutim šta je sledeći korak. Nije valjda zabrana uzgajanja bilo čega što nije genetski modifikovano.
Osim prevodioca sa srpskog na srpski, da bi se sprečilo dalje nerazumevanje između ministarstava i pučanstva, možda i najbolji od svih nas trebalo bi da primene neki od oprobanih marketinško/propagandnih trikova. Recimo, da svako ministarstvo ima svoje zaštitno lice, koje će da pomogne narodu da shvati „dobre“ namere ministara sa sve svojim feudima.
Recimo, ministar za tajkune i trgovinu mogao bi da potpiše ugovor s Katarinom Rebračom da narod napokon vidi nešto lepo i od njega. Razmišljao sam i o Super-Hiku, onom junaku iz stripa što otima od siromašnih, a daje bogatima, ali sam odustao. Čuveni ministar za operacije kičme u inostranstvu bi komotno mogao da uzme kao zaštitno lice internacionalca koji trenutno igra u dresu Srbije Severinu pila-sam-šampanjac-na-brodu Vučković.
Ministarstvu za poljoprivredu bi zbog karaktera ministra najpriličnije bilo lice one Slovenke, učesnice rijalitija „Smor“, jer ona takođe nesebično daje sebe.
Ministarstvo za davanje rokova i „lakost“ majice bi komotno moglo da se posluži licem Ivana Ivanovića. Dotični ministar je podjednako zabavan i smešan kao omaleni navijač Crvene zvezde. Ministarstvo inostranih poslova već pregovara sa Sunđerom Bobom, kako sam obavešten. Dalje možete i sami, dragi čitaoci. Nije teško. Samo izgovorite poluglasno ime ministra i javiće vam se slika (Juda, Vuk Branković, Gebels, Ekrem Jevrić...).
.jpg)
