Izvor: B92, 27.Mar.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZASEDANJE PARLAMENTA SRBIJE
Skupstina Srbije u utorak je raspravljala o predlogu republickog budzeta za 2001. godinu i paketu poreskih zakona. Budzet za ovu godinu iznosi 29,4 milijarde dinara. Premijer Zoran Djindjic rekao je da drzavnu kasu karakterise princip stednje i racionalizacije. "Prioriteti u ovom budzetu su skolstvo, zdravstvo i edukacija radnika", rekao je Djindjic precizirajuci da je ce jedna od glavnih aktivnosti biti usmerena na vracanje sive ekonomije u legalne tokove. "Budzet i paket poreskih zakona >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su izraz istinski teskog stanja u zemlji. Mi mozemo da sirimo maglu i da pravimo budzet i poreze koji su navodno socijalni i da na kraju zaposlenima i penzinerima isplatimo manje nego sto im pripada", rekao je premijer. "Ukoliko se stanje tokom godine bude popravljalo bice prostora za smanjenje poreza i to ce se osetiti na standardu gradjana", rekao je Djindjic i istakao: "Ali mi nismo mogli da pravimo budzet sa nadom da ce biti pozitivnog razvoja, jer sta ako 31. marta americki Kongres donese odluku da mi ne ispunjavamo uslove da reprogramiramo dugove, ako ispadnemo iz donatorske konferencije, mi smo morali da pravimo budzet za takav scenario. Ako scenario bude povoljan, mi cemo prvi da objavimo tu srecnu vest".
U republickom budzetu predvidjen je deficit od oko 22 miljarde dinara. 10 milijardi bice nadoknadjeno kroz proces privatizacije a ostatak iz donacija i kredita, rekao je ministar finansija Bozidar Djelic. "Iz medjunarodnih finansijskih institucija postoje najave da cemo toliko novca i dobiti", rekao je Djelic i odgovarajuci na primedbu da se po prvi put u nasoj zemlji pominje budzetski deficit naglasio: "U ovoj godini mozda imamo dve evropske zemlje koje ce imati suficit, ali je na zapadu, to je tuzno reci ali je istina, bilo sjajno ovih poslednjih deset godina, da od Drugog svetskog rata nikad nisu imali tako dobrih 10 godina, ali normalno stanje u zemljama je da postoje neki deficiti. On se finansira u normalnim zemljama kroz izdavanje obveznica drzave, ali u nasoj situaciji to je nemoguce. Zato moramo povratiti poverenje stanovnistva u bankarski sektor, moramo urediti drzavu, urediti poziciju sa nasim spoljnim kreditorima i onda cemo, ja se nadam, taj deficit sledece godine moci da finansiramo tim sredstvima", kaze Djelic.
Svaka poreska reforma nosi sa sobom odredjene rizike. Cilj onih koji kreiraju poresku reformu je da obezbede da rizici budu sto manji, zato se u budzetu i izdvajaju sredstva za pokrice znacajnih rizika, izjavio je zamenik ministra finansija i autor paketa poreskih zakona Dejan Popovic. Tri stotine sezdeset hiljada najsiromasnijih domacinstava bice pomognuti sa 3 milijarde dinara kako bi se ublazili nepovoljni socijalni efekti. Odgovarajuci na pitanje da li cemo uci u sferu hiperinflacije tokom aprila zbog poskupljenja struje i novih poreza, Popovic je rekao: "Sam porez na promet nece doprineti povecanju cena vise od 3,5-4%. Struja nema veze sa ovom poreskom reformom. S obzirom na to da je odlozena primena poreza na komunalne usluge za 2002. godinu, stvoren je prostor da rast cena bude u aprilu mesecu manji nego sto bi inace bio. Ne ocekujem da bi inflatorni udar u aprilu na osnovu poreske reforme bio ozbiljan, s druge strane, mislim da bi i ako bi i do tog rasta cena doslo, to bi bilo jednokratno. Ako se nastavi sa cvrstom monetarnom politikom, on se nece razviti u neku hiperinflaciju", kaze Popovic, prenosi B92.
