Izvor: Politika, 20.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŽARKO KORAĆ
Američki pesnik Robert Frost je u jednoj od svojih pesama, objavljenoj 1920. godine pod nazivom "Vatra i le", odgovarajući na hipotetsko pitanje kako će Zemlja da završi, rekao da za razliku od većine ljudi koji veruju u vatru, on misli da je i led dovoljan. Iako su ovde vatra i led simboli ljudskih emocija, ipak je Frost bio više u pravu nego što je mislio.
Globalno zagrevanje je nateralo većinu ljudi da zaista postave pitanje sudbine sveta u kome živimo. Nije više potrebno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biti prorok uništenja, kojima je obilovala ljudska istorija od svojih početaka, da bi se to pitanje postavilo. I sasvim neproročki usmereni ljudi, pokazuju zabrinutost zbog očiglednih klimatskih promena i pitaju se kuda one vode. Previše dugo smo planetu na kojoj živimo koristili na sebičan i bezobziran način, naivno pretpostavljajući da su njene mogućnosti da to podnese neograničene.
Iako je uništenje sredine započelo već od osvita ljudske civilizacije, tek poslednjih decenija moderna ekonomija ubrzala je ovaj proces na gotovo nezamisliv način. Nove tehnologije su povećale industrijsku proizvodnju, ne vodeći nimalo računa o ekološkim posledicama tako povećane proizvodnje. Uostalom, pojam zaštite sredine je star svega nekoliko decenija. Pa i tada, on je shvatan na gotovo idiličan način – kao potrebu da se veliki zagađivači "zamole" da ne zagađuju sredinu. Zakoni nisu, sem drastičnih slučajeva, ni predviđali sankcije za zagađenje. Da stvar bude gora, mnogi oblici zagađenja su pri tom i bili nepoznati.
Stoga nije neobično da je ovaj proces uništavanja sredine u kojoj živimo tekao tako dugo i tako intenzivno. Tek od skora, ljudi postaju svesni posledica zagađenja i počinju da se organizuju da ga spreče. Nestanak biljnih i životinjskih vrsta i globalne klimatske promene, mnoge ljude su naterali da se zapitaju šta je sudbina Zemlje i kakve uslove za život mi već danas na njoj stvaramo.
Pa ipak, odgovor je još samo u sferi nauke, odnosno u veri da će nove "čiste " tehnologije da promene sudbinu sveta. Sporazum iz Kjota se vidi kao trijumf naučne analize i njene prediktivnosti. Naša neograničena vera u naučni progres sprečava nas da vidimo očito. Sudbinu sveta ne menjaju u suštini ni nauka, ni tehnološki razvoj. Nju menja novo osećanje solidarnosti među svima nama. Ono što će čovečanstvo prvi put morati da nauči jeste neraskidiva globalna veza svetske ekonomije, ljudskih društava i političkih odluka. Ovaj put regionalni dogovori neće pomoći. Prvi put u ljudskoj istoriji, na globalnu pretnju moraće da se nađe globalni odgovor.
Svet će morati da postane jedno da bi se sačuvao od ekološkog uništenja. U suprotnom, moći će da bira između vatre i leda, kako je to Robert Frost, pesnik pastoralne lepote, predvideo.
Psiholog
[objavljeno: ]
