Izvor: Blic, 27.Feb.2017, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"ZAPOMAGAO JE OD BOLOVA DOK SMO GA NOSILI UZ LITICU" Vatrogasci u šoku, rutinska intervencija se pretvorila u HAOS
Petorica vatrogasaca, koji su sa povređenim Slobodanom Koturom gasili požar u Višnjičkoj banji, juče su se vratili na posao. Potreseni i tužni, ovi heroji za „Blic” otkrivaju kroz kakvu su muku prošli dok su spasavali druga.
Kotur se sa teškim povredama oporavlja posle pada sa litice tokom rutinske intervencije gašenja trave pre tri dana, a njegove kolege broje svaki minut u iščekivanju novih vesti o njegovom stanju.
- Gorela je samo trava i ništa nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nagoveštavalo da se tu krije opasnost koja čeka svoje vreme i vreba svoju žrtvu - započinje priču Dragan Jovanović, komandir i rukovodilac operacije u kojoj je Kotur povređen.
Vatra je gorela na tri lokacije u dužini od 50 metara, a gust dim i mrak uticali su na vidljivost.
- Kotur je poslat na manju lokaciju sa još jednim vatrogascem. Brzo je ugasio vatru i krenuo da pomogne kolegama. Ipak, nije stigao - rekao je komandir Jovanović.
Misli su mu odlutale i nije završio rečenicu.
- Dozivali smo ga, ali on se nije odazivao. Onda smo došli do litice - priseća se vatrogasac Saša Stojković prave drame koja je usledila.
Kotur je ležao bez svesti, a oni su uporno kružili ne bi li našli put do njega, u mraku, dimu i bespuću. Stigli su za 15 minuta.
- Trajalo je kao večnost. Kada sam sišao video sam da je živ. Trpeo je velike bolove, zapomagao je i uzdigao se na kolena - rekao je vatrogasac Marko Arnautović koji je prvi stigao do povređenog.
Nedugo zatim, stigli su i ostali članovi ekipe. Trebalo je preneti povređenog kolegu u bolovima, putem kojim su do njega jedva i došli. To su trenuci u kojima hrabrosti ne sme da manjka, a strah mora biti poražen. Bodrili su ga i pridržavali skrivajući koliko im je teško. Kola Hitne pomoći bila su daleko, a pod nogama zemlja. Do vrha su mogli da ga izvuku samo na nosilima.
- Teren je bio stravičan, pun uspona, padova, rupa. Ali, nismo osećali umor, nismo osećali opterećenje. Jedino što nam je bilo u glavi je da povređenog kolegu što brže i bezbolnije odnesemo do vozila - živo se priseća Predrag Milić, još jedan od članova vatrogasne ekipe te noći.
Vatra je ponovo buknula, a ekipa se vratila na posao koji je uspešno završen. Više nije bilo plamena, ni povika. Samo bolna ćutnja i četiri tužna pogleda.
- Gledali smo u Koturovo prazno sedište. Vladao je opšti muk. Niko nije imao snage da priča. Sve misli su nam bile samo sa njim. Mislim da još uvek nismo skroz svesni celog događaja - zaključio je Stojković.
STEVO NIJE SMOGAO SNAGE DA PRIČA
Pored gore pomenute ekipe koja je učestvovala u gašenju vatre i spasavanju Slobodana Kotura, sa njima je bio i Stevo Bajić. On je najstariji član družine, u službi je preko 25 godina i na Kotura je gledao kao na sina.
U trenutku razgovora, on nije mogao da skupi snage i podeli svoje utiske sa reporterima “Blica”.
.jpg)
