Izvor: Politika, 08.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZAKLETVA NA VERNOST
Problem sa Kosmetom je u tome što ako si tvrd – gubiš jer podsećaš na Miloševića, a ako si mek – gubiš bez dostojanstva. Premijer je već više puta doživeo da ga na Zapadu porede sa preminulim socijalistom. Takvu sudbinu je prilikom izglasavanja zavetne preambule ustava izbegao samo zahvaljujući priključivanju DS-a Po ugledu na Izrael, koji je Jerusalim proglasio "večnom i nedeljivom" prestonicom jevrejske države, Srbija je Kosmet ustavno proglasila "zauvek svojim".
Poslanici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su bili jednoglasni. Političari uglavnom jedinstveni. Dok je srpski narod umnogome oguglao, srpska braća i sestre na Kosmetu žive košmar.
Ustavna preambula je u datim okolnostima emotivni sedativ za budućnost, ali i temeljni iskaz praktične realnosti međunarodnog prava. Od svega toga, po svemu sudeći, neće biti ništa. Međunarodna zajednica prekriva se velom neutralnosti i stremi nekoj vrsti nezavisnosti južne pokrajine kojoj smo se ustavno zakleli na vernost.
Zbog toga se uže zateže. Navikli smo do sada da Koštunica bude iznenađen, pa je potpuna novost kada premijer resko izjavi da je zaprepašćen najavom Martija Ahtisarija o mogućem odlaganju objavljivanja rešenja za Kosovo – zbog izbora u Srbiji. Glatko je međunarodnom posredniku odbrusio da nema ovlašćenja da se bavi vremenom održavanja izbora u jednoj suverenoj zemlji.
DSS-u i vladi je, posle ocene premijerovog savetnika da je ovo Ahtisarijevo kretanje "u dobrom pravcu", trebao dan da se predomisli. O čemu se radi?
Nisam siguran da razumem. Do juče smo zdušno iz sveg glasa tražili i apelovali da ne bude ishitrenih odluka i kritikovali Finca zbog namere da svoj posao obavi do kraja godine. Sada odlaganje ne valja. Ispade Ahtisarijeva smicalica.
Zbog čega? Zbog izbora? Vlast ne bi da mnogo rizikuje pre izbora. A Kosmet je najveći rizik. Takav da premijer pokrajini podređuje čak i ustav jer kaže da će referendumsko izjašnjavanje o novom ustavu biti izjašnjavanje o Kosovu.
Ne bih išao tako daleko, ali je činjenica da Kosmet svakako utiče na srpske izbore. I kao nametnuto, i kao nenametnuto rešenje. I ukoliko se odlazak južne provincije ozvaniči pre glasanja, ili posle toga. Problem je u tome što stvari treba nazvati pravim imenom: odlaganje je samo nepreuranjeno saopštavanje odluke koju svi slutimo.
Tajming je i dalje važan. Da li je demokratskom bloku bolje da se gubitak Kosova obelodani posle izbora ili će ga ta neminovnost destabilizovati? Ili je bolje izgubiti Kosovo pre izbora – što može da revoltira neke birače, pa bi bio vetar u jedra radikalima?
Za očekivati je da će ovdašnji političari demokratskog bloka uvažiti "sugestije" SAD i pred pretnjom radikala pokopati ratne sekire. Objedinjeni, nadaju se izbornoj pobedi.
Jedna škola mišljenja smatra da je posle pobede lakše narod suočiti sa istinom koju Ahtisari priprema. Koštunica zato – a ne samo zbog izlaska G17 plus iz vlade ili izbornog uspeha DSS-a u lokalu – prihvata prevremene izbore. Pošto se oko Kosmeta ustavno obezbedila, postojeća vlast pripravna je da se rasformira posle referenduma, a pre očekivane presude. To je ono što premijer naziva "našim dnevnim redom".
Polazeći od iste premise izbornog trijumfa, druga škola je saglasna da bi nova vlast morala da proguta gorku pilulu očekivanog izglasavanja neke vrste kosovske nezavisnosti. Zašto bi se Koštunica saglasio sa amputacijom jedne godine svog mandata kada – kao neko ko računa da će ostati u vlasti – neće moći da izbegne ono što bi najradije da izbegne?
Što se EU tiče, oni se nadaju pobedi demokrata, ali "njihov dnevni red" ne isključuje ni jednu mogućnost pa bi da vide sa kojom novom vlašću će nastaviti da rade na kosmetskom slučaju.
Tako je u igru uvedena serija dilema: da li bi odluka Ahtisarija i drugova da odlože odluku o Kosmetu bila predizborna usluga demokratskoj formaciji koja bi posle pobede, kao kooperativnija, lakše progutala gorku kosmetsku pilulu? Ili Ahtisari, na zaprepašćenje premijera, zaista kvari račune?
Da li međunarodna zajednica demokratskom bloku daje priliku da u mirnijoj atmosferi kupi vreme, ili jedan njen deo – tvrde oni skloniji teorijama zavera – priželjkuje pobedu radikala i nacionalista jer bi se time lako opravdala odluka o nezavisnom Kosmetu?
Čitava ta priča o ubrzavanju ili usporavanju deluje anahrono. Odlaganje ne znači i sprečavanje uglavnom osmišljenog scenarija. Kome to još nije jasno da je odluka doneta. I da Ahtisari svojim izveštajem samo daje pak-papir očekujući Nobela za mir.
Problem sa Kosmetom je u tome što ako si tvrd – gubiš jer podsećaš na Miloševića, a ako si mek – gubiš bez dostojanstva. Premijer je već više puta doživeo da ga na Zapadu porede sa preminulim socijalistom. Takvu sudbinu je prilikom izglasavanja zavetne preambule ustava izbegao samo zahvaljujući priključivanju DS-a. Ne mogu valjda u očima stranih posmatrača ovde svi da budu nacionalisti.
U svakom slučaju prostor za manevar je tanušan. Ponude koje bi nas danas radovale odbačene su još 1993 – kada su nam Amerikanci nudili trećinu Kosmeta. Danas, čak i da hoćemo, više nema trgovine.
Prethodni nagoveštaji iz Brisela da bi Srbija u zamenu za dobrovoljno odricanje od svoje južne provincije mogla da bude nagrađena bržim ulaskom u EU deluju kao lilihip za decu posle izjave predsednika Evropske komisije. Žoze Manuel Baroso ozvaničio je pretpostavku da Unija neće žuriti sa daljim širenjem.
Sve karte bačene su na Ruse i očekivanje da će oni u slučaju nekog nametnutog rešenja o nezavisnosti Kosova uložiti veto u Savetu bezbednosti. Ne verujem. Veto ima svoju cenu. Fali dogovor. Sve mi nekako zvuči poznato. Još samo da obnovimo predlog o federaciji. Možda i da uključimo Gadafija. On stalno zagovara jedinstvo muslimana i pravoslavaca.
Ruski ministar inostranih poslova pita kakvu će Pandorinu kutiju otvoriti oni koji su u slučaju Kosova spremni da stvore presedan. Misli na Amerikance koji se zarad mira sa kolegama iz Kontakt grupe drže formule da Kosovo "nije model za druge".
Vašington insistira na "željama većine i pravima manjine" i ponavlja da niko neće unilateralno odlučivati. Odlučivaće "predani rad" Ahtisarijevog tima. Iako zvaničnog stava povodom ustavne preambule nema, mogu da ga naslutim. Odmah se setim kako je ambasador Majkl Polt, povodom poruka da je Srbiji neprihvatljiva nezavisnost Kosova, izjavio: "Ne morate stalno vikati da bi vas neko dobro razumeo".
Evropljani su pozdravili novi ustav, ali kažu da im treba vremena da 8. novembra izađu sa stavom oko preambule. Dotle, kao i Amerikanci, podržavaju Ahtisarija. Mi ovde znamo šta to znači. Znaju i oni tamo.
Albanci će, po svemu sudeći, dobiti nezavisnost samo od Srbije, mada će još dugo tavoriti pod međunarodnim protektoratom. Ali, naše je da mislimo i radimo na zaštiti života i bezbednosti kosovskih Srba, ukoliko uopšte pristanu da tamo nastave da žive. Na SAD i EU je da misle šta će sa surogat državom.
Ostaje nam dakle da čekamo. U predsoblju Unije sa predsobljem novog ustava. Sumnjam da ćemo obezbediti podršku kakvu je sebi upriličio Izrael. Sumnjam da će međunarodna zajednica – čiji će Savet bezbednosti doneti presudu – uvažiti kardiovaskularnu retoriku ovdašnjih političara koji sada, dosta odocnelo, ne propuštaju da kažu da je Kosmet "srce" srpske države. Bolje izgubiti teritoriju nego razum.
Boško Jakšić
[objavljeno: ]
.jpg)
