Izvor: Blic, 26.Maj.2015, 12:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZAGREBAČKA ANA FRANK Devojčica koju su ustaše poslale u Aušvic
Mala glumica Lea Dojč, koja je umrla u stočnom vagonu na putu za Aušvic, sredinom tridesetih godina obratila se upravi Narodnog pozorišta u Zagrebu dirljivim pismom.
Uz Dan sjećanja na žrtve holokausta: Lea Deutsch (1927-1943).
"Pošto je moja mama rekla da ću još ovu sezonu igrati, to ću još držati. A druge sezone neću više igrati. Tražite si drugu curicu. Ja neću više igrati zato jerbo me preveć gnjave na probama. Srdačno Vas pozdravlja Lea Dojč."
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Ovo je mala Lea napisala neposredno pre nego što su ustaše počele da hapse zagrebačke Jevreje i šalju ih u logore smrti.
Poruka je napisana na memorandumu i sa žigom advokatske kancelarije njenog oca Stjepana Dojča.
Kako je Pavao Cindrić napisao u biografiji "Lea Dojč – zagrebačka Ana Frank", Stjepan je bio zanimljiv, vrlo društven tip opsednut fotografijom i teatrom.
Prijateljevao je i s Titom Strocijem, koji mu je predložio da talentovanu Leu upiše u dečje pozorište.
Prvu ulogu odigrala je sa pet godina u tadašnjem Velikom pozorištu. Nakon te premijere Frojdenrajhovih "Graničara", u kojima je Lea glumila Prisku, Marija Ružička Stroci zapisala je kako “još nije srela tako malo stvorenje koje s tolikom uverljivošću i neposrednošću glumi i govori svoje pozamašne tekstove”.
Branko Ivanda, reditelj koji je njenu životnu priču preveo u filmski medij, za potrebe svog filma "Lea i Darija" godinama je pažljivo istraživao šta se to tačno događalo u njenom životu. Za konkretno pismo upravi zagrebačkog HNK, kako je rekao, nije čuo.
Nakon što je 1941. godine uspostavljena NDH, odmah su doneseni rasni zakoni kojima se Jevrejima zabranjuje nastupanje u javnom životu, vođenje privatnih poslova, a ubrzo su počele i zaplene imovine.
Jevreji su morali da napuste severni deo Zagreba jer im je tamo bilo zabranjeno stanovanje, a nisu smeli ni da posećuju kafane, pozorišta, bioskope, voze se javnim prevozom niti da odlaze na kupalište.
U nadi da će izbeći progon, porodica Dojč prešla je na katoličanstvo kao što su to učinili i mnogi drugi. Lea je tome uprkos izbačena iz pozorišta. Naime, Zakonskom odredbom o zaštiti narodne i arijevske kulture hrvatskog naroda iz 1941. godine Jevrejima je bilo zabranjeno učestvovanje u kreiranju kulturnog života zemlje.
Ustaške vlasti naložile su u noći na 3. maja 1943. godine hapšenje svih Jevreja u Zagrebu koji su dotad uspešno izbegavali zloglasne logore – njih 1700, uključujući Leu Dojč, njenu majku i mlađeg brata Sašu.
U stočnom vagonu, zajedno s još 65 ljudi, deportovali su ih u Aušvic. Lea je imala 16 godina. Umrla je za vreme transporta, a njena majka i brat poživeli su dovoljno dugo da iskuse strahote nacističkih logora.
Njen otac spasio se jer se sakrio na zaraznom odeljenju u bolnici Sestara milosrdnica. Stjepan Dojč umro je 1959. godine u Zagrebu i sahranjen je na jevrejskom delu groblja na Mirogoju. Na njegovom grobu i danas stoji i Leina slika.
