Izvor: Kurir, 27.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZADIVLJUJUĆA MIRA
Saznanje da zvezda koja nosi ime „Zadivljujuća“ - Mira ostavlja za sobom rep dugačak 13 svetlosnih godina uvršteno u epohalna otkrića
Zvezda, koja nosi ime „Zadivljujuća“ - Mira, koja se nalazi u sazvežđu Kita, u potpunosti je opravdala svoje ime, jer ne samo što ogromnom brzinom leti kroz prostranstvo već i ostavlja za sobom rep kao kometa. Stručnjaci Nase, koji rukovode naučnim satelitom „Galeks“, prikazali su sredinom avgusta snimak i dali objašnjenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << koja su zadivila svet. U događaje godine koji se tiču celog sveta, sudeći prema anketama koje se već prave, biće uvršteno i epohalno otkriće američkih naučnika.
Rep „Zadivljujuće“- Mire u međuzvezdanim razmerama ostavlja trag poput reaktivnog aviona ili buktinje iza brzohodnog čamca, rekao je vodeći autor članka o otkriću, objavljenom u časopisu Natjur, Kristofer Martin s Kalifornijskog tehnološkog instituta.
Fotografija „Zadivljujuće“ - Mire snimljena je na teleskopu „Galeksa“. Bilo je to veliko iznenađenje. Ova zvezda, koja privlači pažnju astronoma već oko 400 godina, zanimljiva je i za profesionalne i amaterske astronome ali sve do 15. avgusta 2007. niko niko nije znao da ova zvezda ima rep. Rep se tolike godine uspešno sakrivao, potpuno nevidljiv za ljudsko oko, ali veoma sjajan u ultravioletnom spektru.
Mira je zvezda koja je nekada, pre oko milijardu godina, bila slična našem Suncu. Ova sličnost glavni je razlog ogromnog interesovanja za nju. Nekada sasvim obična i mirna zvezda, Mira je ušla u jednu od poslednjih faza života, objašnjavaju stručnjaci. Ona je sada crveni džin. Posle mirnog perioda nastupila je faza burnih promena. Mira stalno menja jačinu sjaja, nekada je lako uočljiva golim okom, nekada nestane sa neba. Ove promene izazvane su ratom između fuzije koja još uvek zvezdu održava u životu i gravitacije koja polako dobija rat. Tokom ove neprestane borbe fuzije i gravitacije, ogromna količina zvezdanog materija sa površine leti u okolni međuzvezdani prostor.
Mira je zanimljiva jer putuje oko centra naše galaksije brzinom od oko 130 km/h, većom od ostalih zvezda. Crveni džin, velika količina izbačenog materijala i velika brzina doveli su do toga da Miri poraste rep. Dužina repa iznosi 13 svetlosnih godina, i njegovo stvaranje počelo je pre 30.000 hiljada godina. Mira je prelazila ogromno rastojanje, a iza sebe ostavljala sagoreli zvezdani materijal koji je formirao ovaj sjajni rep. Gas koji je izbačen sa zvezde sudara se sa česticama međuzvezdanog prostora i pri tome emituje UV zračenje koje je „Galeks“ zabeležio.
Naučnici navode da će Mira putovati kroz zvezdani prostor još stotinama hiljada godina, a onda će od zvezde nastati planetarna maglina dok će u njenom centru ostati samo užareni beli patuljak. Izbačeni materijal nastaviće da luta međuzvezdanim prostorom, čekajući trenutak kada će od oblaka početi stvaranje neke nove zvezde. Sve u svemiru se reciklira, ističu naučnici.[ antrfile ]
ULTRAVIOLETNA MAPA NEBA
„Galeks“, koji je lansirala Nasa 2003. godine, napravljen je za ispitivanje kosmosa u ultravioletnom dijapazonu. Do ere vanatmosferske astronomije posmatrati takvu mapu neba nije bilo moguće: ozonski sloj zadržava većinu ultravioletnih zraka, koji stižu na Zemlju. Satelit „Galeks“ je i stvoren za proučavanja ultravioletne mape neba.
Uz pomoć satelita već su ostvarena druga interesantna otkrića. Na primer, orbitalna opservatorija „Galeks“ je u prvih 29 meseci svoga rada proučila oko 800 galaksija različite veličine i zapazila zanimljivu zakonomernost - što je veća galaksija, u njoj je manje mladih zvezda.
