Izvor: SrbijaDanas.com, 05.Jul.2020, 19:29

ZABORAVITE TRAMPA I PUTINA: Kvartet moćnih žena menja SVETSKU ISTORIJU, predvodi ih Merkelova

Politička svetska scena na rubu promene

Zaboravite Donalda Trampa, Vladimira Putina i Si Đinpinga, snažan trio tamne strane svetske politike. Kada je reč o uticaju na današnja zbivanja, ali i potencijalu da se svet prilagodi novim postpandemijskim uslovima, ogromna moć danas je u rukama četiri žene - Angele Merkel, Ursule Von der Lejen, Kristin Lagard i Kristaline Georgijeve.

Zato malo koji svetski medij nije objavio poruku nemačke kancelarke koju je prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << nedelje uputila škrtoj evropskoj četvorki (Švedska, Austrija, Danska, Holandija) tražeći od njih da, u ime spasa Evropske unije, omekšaju spartanske kriterijume za raspodelu 750 milijardi evra teškog paketa pomoći zemljama koje su najviše pogođene korona virusom.

Merkel (65) je možda na političkoj silaznoj putanji i njena karijera nemačke četvoromandatne kancelarke se primiče kraju, ali nemačko predsedanje Većem Evropske unije u trenutku definisanja najvećeg kriznog paketa pomoći omogućava joj da svoju poslednju godinu mandata dočeka sa snažnom polugom vlasti u rukama (nemačko predsedanje završava se krajem godine, kada Veće preuzima Portugal).

Von der Lejen (61) kao predsednica Evropske komisije (i prva žena na toj poziciji) ključna je za operativno sprovođenje paketa, ali i za uvođenje EU u zasad još nedefinisani postkrizni period.

Georgieva (66), koja je u MMF-u nasledila Kristin Lagard kao prva predstavnica nove Evrope na visokoj funkciji, u prvih šest meseci mandata pokazala je da je spremna za radikalnu transformaciju institucije i njen odmak od trampovske politike njene vašingtonske bliznakinje Svetske banke, prema dosad najhumanijoj verziji čuvara globalnog finansijskog sistema.

Sve četiri snažne žene imaju još jednu vezu - profesionalno su, svaka na svoj način, povezane s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Merkel zato što je Francuska, pogotovo nakon britanske odluke o Bregzitu, uz Nemačku najuticajnija i ekonomski najjača država EU, pa se i njihovo partnerstvo, s povremenim šumom na vezama, može smatrati koliko nužnim toliko prirodnim.

Von der Lejen i Georgieva stigle su pak na svoje današnje pozicije uz čvrstu Makronovu podršku. Georgieva s inicijalnom preporukom Kristin Lagard, koja danas upravlja Evropskom centralnom bankom, a Von der Lejen kao Makronov protivkandidat belgijskom socijalisti Fransu Timermansu koji je do kraja slovio kao favorit. Francuskinja Lagard (64) je bivša čikaška advokatica (Baker & McKenzie), a onda i francuska ministarka privrede, dok nije otišla kao zamena posrnulom Dominikeu Strauss-Kanu u MMF, odakle se vratila na čelo Evropske centralne banke.

Von der Lejen je imala i snažnu podršku danske političke teškašice iz redova Socijalnih liberala Margrete Vestager, tada evropske poverenice za konkurentnost. I Timermans i Vestager danas su članovi njenog kabineta, Timermans kao prvi (zapravo pravi) potpredsednik, Vestager kao jedna od šestoro izvršnih potpredsednika, što je funkcija koju je uvela Von der Lejen.

Sve četiri povezuje još nešto - odrastale su kao autsajderi u vlastitim sredinama. Njihove biografije gotovo da otkrivaju obrazac odrastanja lidera.

Angela Merkel odrasla je kao kći Horsta Kasnera, istočnonemačkog luteranskog pastora iz Perleberga, brandenburškog gradića s 12.000 pretežno vojničke populacije, na pola puta između Berlina i Hamburga, što je samo po sebi bilo dosta de je izdvoji iz krute, socijalističke, sovjetski organizovane zajednice. Pre nego što je ušla u politiku probuđena talasom demokratskih promena 1989. diplomirala je fiziku na univerzitetu u Lajpcigu, a onda doktorirala kvantnu hemiju u Berlinu (istočnom) i ozbiljno se bavila naučno-istraživačkim radom. U to formativno vreme upoznala je i oba svoja životna partnera, svog prvog muža, dve godine starijeg studenta fizike Ulriha Merkela čije je prezime zadržala do danas, a onda, nakon razvoda pet godina kasnije i današnjeg, šest godina starijeg kvantnog Hemičara, profesora JoaKima Sauera koji nikada u javnosti nije rekao ni reč o političkoj karijeri svoje supruge.

U politiku ju je privuklo buđenje demokratije na istoku Nemačke. Postala je jedna od portparola Lotara de Maizièrea, poslednjeg istočnonemačkog premijera, prvog koji je bio izabran na demokratskim izborima. Devedesete je već bila u Bundestagu, a vrlo brzo nakon toga i ministar u vladi demohrišćanina Helmuta Kola.

Ursula Von der Leyen stiže iz nemačke patricijske porodice Albreht, rođena je u Briselu gde je njen otac bio jedan od prvih službenika tadašnje Evropske zajednice, ali je, nakon što joj je otac postao premijer nemačke savezne pokrajine Donje Saske deo mladosti provela u Londonu studirajući na London School of Economics pod imenom Rose Ladson, skrivajući se od Frakcije Crvene armije, evropske terorističke grupe aktivne sredinom sedamdesetih koja je svoje mete tražila među starim nemačkim bogatim porodicama i u redovima visoko rangiranih političara.

Kristin Lalouete (danas Lagarde) možda je u svojim formativnim godinama od svih njih bila najbolje stopljena s okolinom u kojoj je odrastala, ali njene ambicije uvek su je gurale prema izvrsnosti. Možda i zato što je u osnovnoj školi u Le Havreu, gde je bila učenica, njen otac predavao francusku književnost, grčki i latinski, pa je morala pokazati da sama zaslužuje odlične ocene, a možda i zbog genetike, jer i u klubu u kojem je vežbala sinhrono plivanje bila je prepoznata kao talent i dogurala do francuske nacionalne reprezentacije. Nakon osnovnih studija, školovanje je nastavila u Vašingtonu, usput radeći za kongresmena Vilijama Koena, u vreme afere Votergejt. Odličan trenutak da shvati kako politika nije dosadan posao.

Nakon što je nasledila Strauss-Kana na čelnoj poziciji u MMF-u, Lagard je nekoliko godina zaredom na Forbsovoj listi najuticajnijih i najmoćnijih žena na svetu bila druga, iza Angele Merkel koja je prvo mesto dugo držala na opštoj listi. Forbs svoju listu najmoćnijih nije objavio od 2018.

U članku koji potpisuje čak šestoro autora objavljenom uoči nemačkog preuzimanja predsedanja Evropskom unijom od Hrvatske, hamburški nedeljnih Der Spiegel poigrao se s idejom o dve prijateljice, Nemice, s dugom istorijom saradnje koje će pola godine oblikovati politiku EU. Pred njima je težak posao. EU je iznutra podeljena, Bregzit još nije završen, kriza Covida odvraća članice od međusobne saradnje, a zategnuti odnosi Kine i SAD-a celu Evropu guraju na marginu.

Nastavak na SrbijaDanas.com...