Izvor: Kurir, 09.Avg.2010, 08:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZA BEOGRAD, ZA BEOGRAD
“Za Beograd, za Beograd, firmom Krstić...!” Ovo su stihovi pesme iz kultnog filma “Ko to tamo peva” koju u predvečerje Drugog svetskog rata peva grupa putnika vozeći se razlokanim putevima ka Beogradu.
“Za Beograd, za Beograd, firmom Krstić...!”
Ovo su stihovi pesme iz kultnog filma “Ko to tamo peva” koju u predvečerje Drugog svetskog rata peva grupa putnika vozeći se razlokanim putevima ka Beogradu.
Danas širom Srbije svašta za videti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Za poneti je malo ostalo. U Beogradu se grade mostovi, a oko Beograda obilaznica. Ali zalud obilaznica oko Beograda kada svi iz Srbije hoće pravo u njega. Retko ko ga obilazi.
Glavni grad Srbije neki s pravom smatraju jedinom našom metropolom, jer ima samo pola metroa. Zato je gradonačelnik Beograda rešio da za sve one koji iz Srbije hrle ka svetlima velegrada konačno sagradi metro. Lako je Beogradu kada im je Đilas gradonačelnik, pa sada za dve godine završavaju ono što se planiralo proteklih pedeset.
Dok se Beograd gradi, Svilajnac radi. U Svilajncu niče nova industrijska zona, u kojoj će posao naći oko hiljadu radnika. Predrag Milanović, zamenik predsednika opštine u ovom živopisnom mestu, nekada poznatom po Bidži, a danas po otvaranju novih radnih mesta, pita me pre neki dan:
“Kako se beše zvao onaj pomoćnik ministra što je hteo da uvozi snajke iz Vijetnama i sa Tajlanda? Mi ćemo, vala, u Svilajnac radnike da uvozimo, samo ne sa Tajlanda, već iz susednih opština. “
Nad Kraljevom dve skupštine stoje, svaka ima odbornike svoje. Jedni se sastaju u zgradi skupštine grada, drugi kod Milutina. Svake večeri izađu sva trojica od dvadesetak hiljada nezadovoljnih, ponesu vuvuzele i motke, koje su kratke da prime sve zastave stranaka i partija čije članske karte nezadovoljnici i dalje čuvaju, zlu ne trebalo. Pa udri u trube i pištaljke čežnjivo gledajući u pravcu gradske kuće, u kojoj se nalazi gradska kasa. Dok jedni prizivaju mrak, dotle se drugi protiv mraka bore strujom, pa u gradskoj kući razmišljaju o izgradnji hidrocentrala na Ibru.
A u Smederevu usred leta, kad mu vreme nije, referendum. U ovom lepom gradu na Dunavu, pored raspisivanja referenduma koji zahtevaju oni koji su se umorili od rada, izgrađen je novi bazen, na kome bi umorni mogli malo i da se odmore, pa da puste neumorne da rade i obezbede posao za one koji su takođe željni hleba. Posle bazena gradiće se i rafinerija. Ariljci obrali malinu, crvenu kraljicu Srbije, pa sada zahvaljujući solidnoj ceni mogu da žive kao kraljevi u kraljevski uređenom mestu.
Kuršumliju i Pranjane podno Ravne gore zadesilo nevreme. Izlile se reke. Al’ šta je to spram bujice koja svakodnevno zapljuskuje Beograd. Svakoga dana nepregledna reka ljudi napušta svoja ognjišta i zavičaje i zauvek odlazi put Beograda. Kući će se nekada vratiti za Božić i Uskrs. Metroom.
Jer ako se trend iseljavanja nastavi, sve će to jednom biti Beograd, a na Terazijama valja zasaditi veliku krušku. Da se ispuni proročanstvo Tarabića da će svi Srbi stati pod jednu krušku. Gradonačelnik Beograda će tada biti i predsednik Srbije. Jer će cela Srbija živeti u Beogradu.
Zato su Srbiji potrebni ljudi koji vode Svilajnac, Kraljevo, Smederevo, Arilje. Ima nas koji volimo da popijemo kafu na Terazijama, ali ostaćemo zauvek da živimo tamo gde nas greje sunce zavičaja i rodnoga kraja. Samo nam treba posao! I oni koji mogu da ga obezbede.
