Izvor: B92, 21.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ž. Jovanović kao odbrana Šainovića
Hag -- U Haškom tribunalu kao svedok odbrane Nikole Šainovića govorio je bivši ministar inostranih poslova SRJ Živadin Jovanović.
Nakon što je prošle nedelje Momir Bulatović tvrdio da je on u junu 1998. godine Šainovića poslao u diplomatsku misiju na Kosovo, Jovanović je danas tvrdio kako je u jesen iste godine potpredsednik Savezne vlade na njegov predlog imenovan za šefa Komisije za saradnju sa verifikacionom misijom OEBS-a. Sve to u prilog tezi odbrane da Milošević >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa Šainovićevim imenovanjem nije imao ništa.
U nastavku, Živadin Jovanović izjavio je da potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović tokom rata na Kosovu 1999. nije upravljao vojskom i policijom.
Odbrana Nikole Šainovića nastavlja da pobija tvrdnju optužbe da je on bio "Miloševićev čovek za Kosovo", nastojeći da ga predstavi kao političkog predstavnika Savezne vlade, sa mandatom da doprinese političkom rešenju krize u Pokrajini.
Živadin Jovanović je danas tvrdio da su upravo on i njegovo ministarstvo, a ne Slobodan Milošević, predložili - a Savezna vlada izabrala - Nikolu Šainovića na čelo Komisije za saradnju sa Kosovskom verifikacionom misijom OEBS-a.
Jovanović je rekao da je pre toga Šainovića u diplomatsku misiju na Kosovo poslao Momir Bulatović, tada savezni premijer, koji je u prošlonedeljnom svedočenju ipak priznao da je to uradio na "izričit zahtev" Slobodana Miloševića.
Živadin Jovanović je danas isticao spremnost Savezne vlade i njenog poverenika za Kosovo Nikole Šainovića da se do rešenja kosovskog problema dođe mirnim putem i političkim sredstvima.
U isto vreme, on je pravdao odluku vlasti kojoj je pripadao da se sa terorističkim bandama OVK treba obračunati vojnim sredstvima.
Jovanović će sutra nastaviti svoj iskaz na suđenju šestorici srpskih političkih, vojnih i policijskih zvaničnika optuženih za zločine nad kosovskim Albancima 1999. godine.
Šainović je optužen za zločine nad albanskim civilima u prvoj polovini 1999.
Svedočeći u Šainovićevu odbranu, Jovanović je rekao da je tokom NATO bombardovanja Šainović "imao važan zadatak da uspostavi i razvije dijalog sa Ibrahimom Rugovom, najpoštovanijim političarom albanske nacionalne manjine u Srbiji".
"On je to i uspeo, uprkos teškoćama, jer je Rugova imao razloga za rezervisanost, s obzirom na ekstremizam u okruženju... Sastali su se krajem aprila 1999. i saglasili se da se problemi rešavaju političkim putem i da rade na povratku izbeglica", rekao je svedok.
Jovanović je kazao i da nikada nije čuo da je u Prištini postojala "zajednička komanda" Vojske Jugoslavije i policije Srbije kojom je, prema optužnici, predsedavao Šainović.
"Potpuno je jasno da se Šainović uvek zalagao za dijalog i mirno političko rešenje koje bi očuvalo teritorijalni integritet Srbije i SRJ, uz najveći stepen samouprave kosovskih Albanaca", posvedočio je Jovanović.
On je ocenio i da je predlog sporazuma u Rambujeu, početkom 1999, zapravo bio "ultimativni zahtev za okupaciju čitave teritorije SRJ", koji nijedna suverena država nije mogla da prihvati.
"Kertes mi dao milion i po maraka za ministarstvo"
Bivši šef jugoslovenske diplomatije Živadin Jovanović potvrdio je danas pred Haškim tribuanlom da mu je 1999. i 2000. godine tadašnji upravnik saveznih carina Mihalj Kertes dao na ruke više od milion i po nemačkih maraka za finansiranje ministarstva inostranih poslova SRJ.
Osporavajući verodostojnost svedoka, tužilac Čester Stemp upitao je Jovanovića, tokom unakrsnog ispitivanja, da li je istina da je od Kertesa dobio velike iznose novca, po nalogu predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
Jovanović je prvo ocenio da je to napad na njegov moralni integritet, ali je, pošto su sudije insistirale da odgovori, potvrdio da je od Kertesa u tri navrata dobio velike iznose nemačkih maraka u gotovini.
"Jednom je to bilo oko 500.000 maraka; drugi put oko 900.000 maraka, a za treći put ne mogu da se setim iznosa. O svakom detalju, iznosu i datumu postoji dokumentacija u arhivi Saveznog ministarstva za inostrane poslove", rekao je svedok.
On je precizirao da je taj novac bio namenjen "opravci krova SMIP koji je uništen u NATO bombardovanju i opravci jedne državne zgrade namenjene stranim državnim predstavnicima".
Takođe, novac je, po Jovanoviću, tokom kosovske krize početkom 1999. uložen i u "odlazak veće grupe diplomata koji su bili ispomoć na takozvanim pregovorima u Rambujeu i Parizu".
"Svaki državni cent uložen je u državne poslove i nije bilo nikakve mogućnosti da se iskoristi u privatne svrhe", naglasio je Jovanović, ponavljajući da to potvrđuju dokumenti u arhivi SMIP.
Na pitanje zašto mu je Kertes novac davao na ruke, Jovanović je odgovorio da "u to vreme nije bilo zvaničnog platnog prometa u bankarskom sistemu".
Jovanović je završio svedočenja, a u nastavku suđenja iskaz će dati treći svedok Šainovićeve odbrane, Milan Jovanović koji je bio službenik u stručnoj službi Socijalističke partije Srbije.
Svedočio i nekadašnji direktor Eleketroistoka
Pre Jovanovića, u odbranu Nikole Šainovića svedočio je njegov prijatelj iz detinjstva Dragan Milanović, bivši direktor Elektroistoka iz Bora.
On je opisao kako je 15. maja 1999. Šainović došao u Bor da bi pomogao lokalnim vlastima da saniraju posledice bombardovanja jedne trafo-stanice.
Odbrana time nastoji da pokaže da se Šainović u vreme intervencije NATO-a bavio drugim poslovima, a ne komandovanjem oružanim snagama na Kosovu.
U kratkom unakrsnom ispitivanju, svedok, međutim, nije umeo da kaže da li je Šainović, osim što je učestvovao u saniranju posledica od NATO-bombardovanja, obavljao bilo kakve dužnosti u vezi sa Kosovom.
Svedok je rekao da o tome ne zna ništa, budući da je "iz sveta tehnike" i nema nikakvih saznanja o političkim i vojnim stvarima.
