Izvor: Blic, 24.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Wiesbadenske tam-tam noći
U Wiesbadenu se svakog (ama baš svakog) dana, održi po neki gromoglasan koncert. Eh, da znate, kako je to divno osećanje, kad uveče, u svojoj gajbi, začuješ (nenajavljeno) - trange-frange, trange-frange, cingr-can, cingr-can"Em se nisi zamarao da kupuješ kartu za koncert, em si uštedeo lovu. A organizatori programa, ne da nisu štedeli na zvučnicima, nego se široko otvorili i odvrnuli ga do daske. Milina"E, sad, u neko doba, ljudima se, naravno (u gajbama), pridrema. A, kako bolje da zaspiš, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nego uz muziku, u kojoj i na udaljenosti od deset kilometara, čuješ zvuk bubnjeva – dum-dum, dum- dum"Legneš, a niska frekvencija ti udara u bubne opne, kao da te neko klepa tupim maljem. Oni nervozniji, počnu da se prevrću po krevetu i tu, skroz naskroz ubrljaju stvar. Nervno stabilniji gradjani, nemoćno se otrombolje u krevetima i uz ove tupe muzičke udarce, padnu u trans, pa nakon višečasovnog buljenja u plafon, zahrnjaju. Ali, vrhunac zabave napolju, prestabvlja vrhunac zabave i u gajbama. Negde pred zoru, zagrmi muzika (još jače od onog najjačeg) i tu svi djipe iz svojih kreveta. I oni nervozni (što nisu uspeli oka da sklope) i oni smireni, koji su putem transa zaspali. E, tek tu skontaš, da je priroda napravila, nužnu ravnotežu. Elem, oni koji nisu spavali, skaču pravo na noge i ostaju nepovredjeni. A, ovi, što su spavali (onako bunovni), obavezno udaraju u natkasnu, ili sto pokraj kreveta, od čega dobijaju povrede prvog, drugog, ili trećeg reda. U zavisnosti od jačine sopstvenog udarca, koji je uslovljen - jačinom zvuka (dotičnih) bubnjeva sa (dotičnog) koncerta. Sve po zasluzi - kako organizator koncerta i izvodjači nalažu.
