Izvor: B92, 18.Nov.2014, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Webcam - savremena špijunka
Dobra kamera je prednost mobilnog telefona, laptopa ili tableta, ali ako se osvrnete oko sebe videćete da je kod jednog broja korisnika ona prelepljena ukrasnom nalepnicom, pa čak i običnim selotejpom.
Oprezno sa baterijskom lampom
Baterijska lampa jedna je od najčešće preuzimanih aplikacija na pametnim telefonima. Nedavno su američki stručnjaci za bezbednost upozorili da svaka od 10 najpopularnijih „mobilnih lampi” zahteva pristup poverljivim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podacima i zapravo može da kontroliše i menja podešavanja u telefonu. Podaci se potom šalju firmama za istraživanje tržišta i oglašavanje koje prate navike potrošača.
Rizik nije ograničen samo na ovu aplikaciju već i na mnoge druge besplatne. Neki od saveta stručnjaka iz kompanije SnoopWall jesu da se pre preuzimanja aplikacije pažljivo prouče zahtevi za pristup podacima. Ako su nelogični, na primer, da baterijska lampa traži pristup lokaciji i kontaktima, trebalo bi potražiti neku manje invazivnu. Opšta preporuka je da se isključi GPS na smartfonu ako se ne koristi navigacija i da se ugasi Bluetooth jer je to protokol koji se lako hakuje.
Foto: Maik Meid / Flickr.com
Elegancija i funkcionalnost uređaja narušeni su zbog straha da iza majušnog otvora vreba svevideće oko Velikog brata, a otkrića Edvarda Snoudena pokazala su da taj strah nije bez osnova. Bivši saradnik američke bezbednosne službe NSA otkrio je da su britanski špijuni snimili na milione slika preko veb-kamera nadzirući dopisivanje Britanaca, Amerikanaca i drugih preko Yahoo Chata, bez obzira na to da li su obaveštajna meta ili ne. Posle ovog saznanja mnogi su počeli da okreću ka zidu kameru sa monitora desktop kompjutera ili da je na neki način prekrivaju, dok prodavci stikera i drugih „zavesa” za kameru na mobilnom telefonu ili tabletu zadovoljno trljaju ruke.
Bivši direktor tehnološkog ogranka FBI otkrio je da američki federalci špijuniraju osumnjičene tako što im prethodno ubace virus u računar metodom „pecanja” (navedu ih da kliknu na lažni sajt umesto na pravi). Maliciozni program omogućava aktiviranje kamere na daljinu u bilo kom trenutku pa ona snima i fotografiše čak i kad lampica ne sija.
Daleko od toga da samo organi reda i zakona vire kroz digitalnu špijunku. Kamere na kompjuterima i smartfonima često mogu da postanu efikasno oruđe sajberkriminalaca. U porastu je špijuniranje žena na ovaj način da bi se tako pribavljenim snimcima i fotografijama ucenjivale ili prosto ponižavale. Hakerima na meti nisu samo javne ličnosti. Na ovaj način mogu da ukradu i poverljive podatke iz poslovanja neke kompanije ili da pristupe finansijskim podacima.
Nedavno istraživanje kompanija Kaspersky i B2B International pokazalo je da svaki peti korisnik pokriva svoju veb-kameru zbog straha od špijunaže, a na mobilnim telefonima to čini oko šest odsto korisnika (nije precizirano da li obe ili samo prednju).
U nekim zemljama, ovaj broj je još veći: 40 odsto ispitanika u Kini redovno pokriva veb-kameru. Istraživanje je pokazalo da je skoro četvrtina korisnika (24 odsto) potpuno nesvesna da je moguće da ih neko posmatra preko ove kamere. Samo 44 odsto ispitanika je u potpunosti svesno pretnje i priznaje da im zbog ove mogućnosti nije nimalo prijatno.
Prekrivanje objektiva nije međutim najefikasniji metod zaštite. On će svakako privremeno sprečiti vizuelni nadzor, ali ništa ne čini da onemogući prisluškivanje preko mikrofona ugrađenog u web-kameru, niti sprečava presretanje fotografija kada korisnici uključe svoje kamere. U slučaju smartfona, ukoliko ne postoji softverska zaštita koja blokira neovlašćeni pristup kameri i mikrofonu, najradikalniju meru predstavlja vađenje baterije telefona u situacijama u kojima se želi potpuna privatnost.
Izvor: Politika.rs
