Izvor: B92, 30.Maj.2014, 19:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
WW1: Balkan između velikih sila
Beograd -- Ginter Kronenbiter sa Univerziteta Augzburg je na konferenciji u Beogradu o I svetskom ratu ukazao da istorija može biti opasna ukoliko se ne izvuku prave pouke
Ravnoteža moći činila je temelj starog poretka, a nakon što je ona narušena, sukob velikih sila bio je neminovan, ocenili su učesnici panela "Uzroci Prvog svetskog rata i kraj starog poretka" u drugom delu Međunarodne konferencije posvećene Prvom svetskom ratu, koja je održana u Beogradu u organizaciji CIRSD-a.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Kronenbiter je podsetio da je stari poredak bio zasnovan na uverenju da može da traje neograničeno, da je rat legitimno sredstvo za rešavanje sukoba i da se rat može dobiti.
U starom poretku, prema njegovim rečima, vladala je jasna hijerarhija, a nacionalizam, imperijalizam i globalizam doprineli su potkopavanju tog poretka.
Govoreći o strukturama starog poretka, Ekaterina Romanova sa moskovskog državnog univerziteta Lomonosov je istakla da je temelj tog poretka činila ravnoteža moći, a kada je ona narušena, konflikt velikih sila koji je usledio nije mogao da se lokalizuje.
Ona je ocenila da je postojalo nekoliko nivoa Prvog svetskog rata, a da se Balkan našao u centru konflikta između velikih sila.
Italijanski stručnjak Lučano Moncali se osvrnuo na mediteranski aspekt Prvog svetskog rata i pitanje zašto je Italija napala Osmansko carstvo i želela da osvoji Libiju.
Prema njegovim rečima, Italija je želela da ojača svoju moć na Jadranu i ponovo uravnoteži svoje pozicije, poljuljane potezima drugih zemalja.
O starom poretku je govorio i profesor na Kembridžu Džon Kiger, koji je naveo da su uoči Prvog svetskog rata postojale zadovoljne i nezadovoljne velike sile.
Ove prve, poput Britanije i Francuske, želele su da se zadrži stari poredak, dok su ove druge, kao što su Nemačka i Austrougarska, želele da se taj poredak promeni, rekao je on.
"Danas bi bilo korisno da imamo određene kategorije zadovoljnih i nezadovoljnih sila“, istakao je objasnivši da bismo tako mogli da odredimo gde su linije fronta i moguća žarišta u svetu.
Dušan Bataković sa Instituta za balkanske studije SANU stavio je akcenat na perspektivu Balkana uoči Prvog svetskog rata i istakao da doprinos Srbije nije dovoljno vrednovan i da je umanjen značaj Solunskog fronta.
On je, takođe, ukazao na značaj Balkanskih ratova za izbijanje Prvog svetskog rata koji je, kako je rekao, proistekao iz aneksije Bosne.
Ovim panelom završen je prvi dan izuzetno posećene Međunarodne konferencije "Evropska tragedija 1914. i multipolarni svet 2014: istorijske pouke“ u organizaciji Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuka Jeremića, koja je okupila eminentne stručnjake iz celog sveta.
