Izvor: Blic, 10.Jul.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
WAG THE DOG
Zamislite šta bi se dogodilo da je pre dve godine pobedila koalicija oko DSS?! Srbija bi i dalje bila u izolaciji, ne bismo se preznojavali u redovima za biometrijske pasoše već u redovima za brašno, sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne bi ni došao na dnevni red parlamenta koji bi usvajao jedan zakon godišnje, ali bi zato usvajao mnogobrojne rezolucije i deklaracije.
Država Srbija bila bi u sudskom sporu sa svim velikim zemljama koje su priznale Kosovo, možda bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bili ukinuti specijalni sudovi i tužilaštva za zločine i organizovani kriminal, možda bi Dragan Šarić mirno švrljao po zemljici, a Aca Tomić i dalje bio aktivan, možda bi se još više kraduckalo i ne bi bilo plenidbe kriminalno stečene imovine, sigurno bi se prodao NIS, ali se ne bi prodao „Telekom", možda bi bio fiksni kurs dinara, ali bi poređenje sa evrom bilo bespredmetno, a državni revizor bi i dalje kuburio sa stolovima umesto sa izveštajima. Politika ne bi bila prodata VAC-u, možda bi bile spaljene još neke ambasade, zastave i džamije, možda bi reinkarnirala JSO posle sasvim „razumljivih" štrajkova, možda bi se Mladić neometano krio po vojnim i drugim poligonima, možda bi umesto normalizacije odnosa na Balkanu bilo novih tenzija, zaštitnik građana se ne bi „rodio", možda bi Nikolić i Šešelj ostali u istoj stranci, možda bi postali ruska gubernija, ali socijalisti sasvim sigurno ne bi postali članovi istoimene internacionale.
Bilo bi kao u engleskoj frazi i poznatom filmu „Wag the Dog" ne, dakle, da pas maše repom već rep maše psom... Šalu na stranu, sve to i takve mogućnosti nisu dobile prolaz pre dve godine. Ne čudi stoga što je DSS najvatreniji kritičar rada ove vlade ocenjujući ga kao katastrofalan. Da to nije tačno pokazala je opsežna anketa Unije poslodavaca, u 16.752 preduzeća, koji su vladu Mirka Cvetkovića ocenili bolje od obe Koštuničine vlade, a znatno lošije od vlade Zorana Đinđića. Da je moglo bolje, priznaje i aktuelni premijer, ali da su dve godine mandata poklopljene sa svetskom ekonomskom krizom propuštene da se još odlučnije, kako je obećavano, dovrše započete reforme nije sporno. Nepisano pravilo da u prvoj godini mandata svaka nova vlast, na krilima pobede, poseže i za najnepopularnijim merama, a pred kraj mandata popušta i pravi populističke ustupke, vlada Mirka Cvetkovića dobrano primenjuje. Kasni sa donošenjem 20 veoma važnih zakona, a reformu političkog sistema jedan od ministara najavljuje tek za sredinu decenije. U tom slučaju, možda, i Koštunica ponovo dođe na vlast. I sve bi ovo bilo „Wag the Dog".
