Izvor: Vesti-online.com, 16.Avg.2013, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vunderkind sa starim idejama
Lazar Krstić je prihvatio funkciju ministra finansija u Vladi Srbije. Dogovor je pao na diskretnom sastanku svestranog vicepremijera Aleksandra Vučića sa mladim stručnjakom o kome se govori kao o "spasiocu Srbije", "čudu od deteta", "mladom naučniku iz dijaspore koji bi da se oduži otadžbini."
Ekonomisti su sumnjičavi da će Lazar Krstić biti samostalan u radu
- Dogovorili smo se o mestu ministra finansija, koje ću ja preuzeti u >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << rekonstruisanoj vladi. Sada razgovaramo o programu i sledećim koracima koje treba preuzeti - rekao je Krstić.
Od Petnice do Jejla
Krstić je rodom Nišlija, a nakon što je kao đak generacije maturirao u gimnaziji "Bora Stanković", primljen je na američki univerzitet Jejl i tamo dobio stipendiju od 42.500 dolara. Kao đak u Srbiji, bio je i polaznik naučne stanice "Petnica", gde je i saznao od starijih kako bi mogao da konkuriše za strane fakultete. Na Jejlu je bio jedan od osnivača Društva evropskih studenata, a primljen je i u bratstvo "Delta Kapa Epsilon", čiji su članovi bili i američki predsednici - sin i otac Džordž Buš. Pored njih, tu su se školovali i Džerald Ford i Bil Klinton.
Na Jejlu je 2007. diplomirao u oblasti matematike, etike, politike i ekonomije. Iste godine je započeo karijeru u konsultantskoj kuci "Mekinzi" kao finansijski ekspert.
Ako je suditi o tom programu, odnosno o onome što je mladi Krstić ponudio Vučiću, Srbiju ne očekuje ništa novo već stare ideje koje su pre Krstića gurali i njegovi prethodnici, od Mlađana Dinkića, preko Mirka Cvetkovića i Dijane Dragutinović, pa opet Dinkića.
Pod jedan, Krstić je najavio "nultu toleranciju kod naplate poreza", a navodno i izdavanje obveznica od još milijardu dolara za koliko će se povećati i državni dug. Drugo, planira prodaju 179 društvenih firmi u restrukturiranju do juna iduće godine. Pod tri je prodaja "zlatnih koka" - Telekoma, Čačanske banke, rudnika Resavica (onog za kog ministarka energetike tvrdi da nije za prodaju) i Dunav osiguranja. Krstić bi da menja i penzioni zakon kako bi se staž produžio. U reformi zdravstvenog sistema vunderkind bi da pootpušta nemedicinsko osoblje i zaposli više lekara. Takođe bi da obnovi aranžmane s MMF i Svetskom bankom i pod sedam - mantra svih srpskih političara - "stvaranje boljeg privrednog ambijenta za investitore".
Kakve ideje, takve i reakcije, pa se već u stručnim krugovima govori kako bi Lazar Krstić usled neiskustva u politici i državnoj upravi, mogao ubrzo biti potrošen. Štaviše, u šalama na internetu mu je već nadenut nadimak Laza kamikaza.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da
"nema ništa protiv da se tom mladom stručnjaku da šansa", ali ukazuje na to da smo u prošlosti imali i boljih i iskusnijih ljudi iz inostranstva, poput Dragoslava Avramovića i Milana Panića "koje nismo uspeli najbolje da iskoristimo".
U Srbiji se "ne gine" od posla
Ni ne sluteći da će doći u poziciju da mu se "želja" ostvari i da se vrati u Srbiju, Lazar Krstić je u razgovoru za jedan internet portal dao u najmanju ruku interesantnu izjavu: "Nekako mi je bolje da radim i živim u Srbiji za 6.000 evra godišnje, nego da ginem od posla u Americi za 60.000 dolara godišnje". Videćemo da li je Krstić i dalje pri tome da radi za 500 evra mesečno, ali je daleko više za brigu teza da bi radije u Srbiju "jer u Americi mora da gine od posla". Da li to znači da u Srbiji neće?
- Brzo smo, takođe, potrošili i mlade ljude poput Božidara Đelića, o kojem deo javnosti nema pozitivno mišljenje, kao i Vuka Jeremića - komentariše Savić.
Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište, smatra da Lazar Krstić nije dobro rešenje jer mu nedostaje iskustvo s javnim finansijama i politička podrška, "jer se ova koju ima lako može povući".
- Krstićev program rada je tako napravljen da se izbegnu strukturne reforme, a to je u Srbiji glavni problem. Od pojedinačnih mera iz njegovog programa, pogrešno je nadati se da nulta tolerancija u naplati poreza može da donese brze rezultate, jer naplata ne može naglo da se poboljša - smatra Prokopijević.
On ocenjuje da je progresivno oporezivanje "pljačkaško" i da će još više podstaći izbegavanje poreza, te smanjiti motive za investicije.
- Rečju, Krstićev predlog je loš i protivrečan, a njegov izbor od strane SNS-a je izraz okolnosti da nijedan ekonomista od ugleda ne bi hteo da se prihvati tog posla. Ako Krstić ili neko sličan bude izabran, sve će se brzo i neslavno završiti - zaključuje Prokopijević.
Dečko ne može napraviti Nemačku
Privredni ambijent ne zavisi isključivo od jednog ministra niti ministar finansija, makar i sa Jejla, može od Srbije da napravi Nemačku, kaže Ivan Andrić, poslanik Liberalno demokratske partije.
- Ukoliko ne postoji politička podrška i zajednički plan, Lazar Krstić neće moći da reformiše Krkobabićev PIO fond, promeni Dačićevu viziju partijskih državnih preduzeća ili da objasni Bačeviću koliko je nenormalna ideja kanala do Soluna - istakao je Andrić.
Na pitanje da li uopšte treba u Srbiju dovoditi strance i da li jedan čovek može da promeni karakter ekonomske politike, Andrić kaže:
- Političari se ne smeju skrivati iza eksperata da bi izbegli odgovornost za potencijalni krah.
Malo svetlije stvari gleda ekonomista Danijel Cvjetićanin koji ističe da bi bilo pozitivno da mladi stručnjak poput Krstića postane ministar.
- Mladi treba da idu napred i da vuku konce ekonomske politike, ne možemo mi stari da izdržavamo unuke - smatra Cvjetićanin.
Vučićev Mali vodi privredu
Jedan od najbližih Vučićevih saradnika postaće verovatno ministar privrede. Siniša Mali se posebno dokazao dobro vođenim pregovorima između vlade i arapske komapnije Itihad oko formiranja Er Srbije.
Siniša Mali je u timu Vučića i igra glavnu ulogu kada su finansijski sektor i privreda u pitanju. Inače, u njegovoj biografiji stoji da je završio Ekonomski fakultet u Beogradu, magistarske studije na Vašington univerzitetu u Sent Luisu, dok je doktorat branio na beogradskom Fakultetu organizacionih nauka.
U naizgled besprekornoj biografiji u oči upada podatak da je upravo gospodin Mali bio direktor za tendere u Agenciji za privatizaciju i to baš u periodu od 2001. do 2003. godine, kada su na čelu Agencije bili najpre Vladimir Čupić (bivši direktor Hipo Alpe Adria Banke, a sadašnji AIK Banke) i bivši premijer i ministar finansija Mirko Cvetković. U tom periodu sklopljeni su i štetni konsultantski ugovori sa Dilojt i Tuš, te Ces Mekonom Zvonka Nikezića.
Prema podacima koje je objavio CINS u periodu kada je Mirko Cvetković bio direktor Agencije za privatizaciju, raskinuto je 550 ugovora, najviše od formiranja Agencije. I tada je Siniša Mali bio Direktor za tendere u Agenciji.
Nastavak na Vesti-online.com...
.jpg)
