Izvor: Danas, 27.Jan.2015, 00:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vuna Kićo
Progovori i kulturni popečitelj Tasovac. I to za Danas, što če čaršijski paranoici, belćim, protumačiti kao krajnje sumnjivu rabotu. Pre nego što zađemo u sitna crevca popečiteljevog izlaganja, vredi se osvrnuti na napomenu naše novinarke da je razgovor upriličen „baš u danu kada je ministarstvo na čijem je čelu odlučilo da zavede red u medijima“.
Svanuo je, dakle, i taj dan, drž’te se mediji, sad će biti vuna Kićo. Uprkos tome što smatram da bi se u poslu >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << zavođenja reda u medijima mnogo uspešnije pokazali Ministarstvo unutrašnjih poslova i BIA, koji medije znaju kao zlu paru, a često ih i uređuju, iskreno pozdravljam kulturpopečiteljstvenu odluku, iako od nje pomalo i zazirem zato što su se - obrni, okreni - sve dosadašnje akcije upristojavanja krvoločnih novinčina obijale o najpristojniju, Danasovu glavu, tačnije - o kasu.
Ali ajde da ne mračim više! Šta, dakle, kaže Tasovac? Kaže da do sada popečiteljstvo nije moglo da stane na put novindžijskom i - uopšte - medijskom pasjaluku jer se čekalo na zakonske i podzakonske akte, a da će skorih dana, kol’ko sutra, kad zakoni i podzakoni budu doneti, ministarstvo ipak izbegavati da pokazuje zube i da tužaka, nego će se više oslanjati na „profesionalne norme, pristojnost i etički kodeks novinarskih udruženja“. Ne znam baš koliko su pomenute stvari čvrst oslonac popečiteljske nade. Ja bih se lično - da sam na popečiteljevom mestu - radije oslonio na pendrek koji se - istorijsko iskustvo nas uči - pokazao kao jedini efikasan lek za ovdašnji urdarluk. Takođe bih poručio popečitelju, a on neka poruku prenese na višnje mesto, da su i vezivanje na macke i turanje muda u procijep svojevremeno davali dobre rezultate. Dobro, de, setih se načas mog omiljenog srpskog vladara, Kodže Miloša, pa se odadoh despotizmu, ali tvrd vam stojim da će bez čvrste odluke da se divljaštvu stane na put, sprovedene u delo čvrstom rukom, medijski pičvajzi nastaviti da teku po starom. Već kao da čujem glasove nežnih srpskih duša: Ju, ju, ju, daleko bilo, kakva čvrsta ruka, kakvi bakrači? To smo valjda prevazišli, to je stvar prošlosti, Bujrum, nežne duše, samo se u tom slučaju nemojte ibretiti kada vam - u ne tako dalekoj budućnosti - na naslovnoj strani osvane slika sa kozom, spuštenih gaća, in flagranti.
Šta još priča Tasovac? Neće, kaže, da učestvuje u sveprisutnoj kulturi kukanja i proricanja šta sve može da pođe po zlu. Ta mu je ka vladičina. Vaistinu bi Tasovac mogao poraditi na tome - i to bez pendreka - da se gromoglasna novindžijska naricanja, verbalno produžavanje NATO bombardovanja i šesnaest godina zakasnela cinkarenja „lokatora“ prestanu smatrati patriotskim činom i da se ubuduće imaju smatrati onim što i jesu: proseravanjima i bacanjem prašine i oči. Toliko!
.jpg)
