Izvor: Blic, 25.Apr.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vulkan bez vulkana
Erupcija onoga – kako se već zvaše – dakle vulkana sa Islanda nije se preterano smirila ali se medijska priča, makar u času kada pišem ovaj tekst, prilično utišala. Čuje se još kukanje aviokompanija.
Vulkani su nepredvidljiva bića – dobro, hajde, prirodne pojave – i niko živi ne zna šta bi se tu još moglo desiti. Znamo šta se desilo i to što se desilo, sa stanovišta vulkana, i nije bogzna šta, ali je dobilo neviđenu medijsku promociju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Pominjani vulkan nije uradio ništa što vulkani na našoj planeti ne rade već neku milijardu godina. Ali kratkovekim bićima kao što smo mi, sa civilizacijom koja postoji tek neku hiljadu godina, ovakve cifre i priče zvuče nestvarno i, uistinu, teško su shvatljive.
U istoriji planete, trajanje ljudske civilizacije je tek treptaj oka, naše pamćenje je kratko, a često zaboravljamo i ono što spada u njegov opseg. Islandski vulkani se javljaju i u našoj bližoj istoriji, čak i bliskoj, kada su mediji u vidu štampanih novina već postojali. Izgleda da su bili krivi za neke godine dugih zima i bez leta. Što opet nije bog zna šta, jer neki naučnici misle kako su njihova davna sabraća delovala mnogo efikasnije: toliko da nestanu vladari Zemlje dinosaurusi, i oslobode prostor jednom žgoljavom sisaru.
Koji se, pak, sada nasekirao grdno, jer ne može da leti. Letenje mu i nije baš prirodna osobina, jedva da leti jedno stoleće, ali nekako mu je postalo druga priroda. Kao i elektronski mediji, koji postoje još kraće.
Ne služi mnogo ni preterano ironiziranje cele priče. Ironija je ljudska odbrana kada se suočimo sa stvarima sa kojima ne možemo izaći na kraj. Moguće su, naravno, i druge vrste odbrana. Kada iranske mule, ili bilo koji drugi verski fanatici, proglase da je sve Božija kazna zbog ovlaš vezanih ženskih marama na gradskim ulicama i to je, zapravo, odbrana. Bolji je i razljućeni Bog od nekih sila koje prema nama nisu ni prijateljske ni neprijateljske, već – ravnodušne. Ni dobre ni zle, uistinu s one strane dobra i zla.
Ko je pratio medije proteklih dana mogao je videti i čuti razne priče, uglavnom vezane za putnike zaglavljene na aerodromima, kukanje predstavnika aviokompanija ili – što me je, priznajem, nekako više kosnulo – nevolje proizvođača cveća u Africi koji svoju kratkoveku robu ne mogu isporučiti na vreme. Najmanje je reči bilo o vulkanu, čije ime niko osim Islanđana ne ume da izgovori, i o samim Islanđanima, kojima nad glavom isti besni.
U seriji Ali Mekbil jedna junakinja ljutito pita Ali: Zašto tvoji problemi uvek moraju biti najveći?
Zato što su moji, odgovara Ali.
