Izvor: Večernje novosti, 17.Feb.2014, 14:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vukov Tršić - Konak za merak

TRŠIĆ - Proleće u februaru! Gosti u baštama u prostranoj avliji domačina Budimira Matića. Uživaju u suncu, u planini, iznad rodne kuće Vuka Stefanovića Karadžića. A, do planinskog konaka „Milica“, stiže se makadamom, kroz šumu, dugom oko pet kilometara. Može i brže, ali pešice, strminom između Vukove spomen kuće i izvora Žeravije, rečice na čijem je pesku slavni Vuk ispisao prva slova naše azbuke. - Meni je baš merak da dođem u ovu lepotu i krasotu, a još kad vreme ovako >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << lepo posluži, kad može da se prošeta kroz gotovo netaknutu prirodu - priča Ugljevičanin Predrag Vujević. - Ne zna se ko se više raduje ovoj lepoti, nedaleko od odgnjišta naše pismenosti, da li mi odrasli ili deca. Nije ni čudo što je ovde dosta nas iz Republike Srpske. Sa brda vidimo našu Majevicu. Domaćin Budimir, koji je konak podigao na pradedovskom imanju, na nekašnjem vinogradu, koje je graničilo sa imanjem Karadžića, ne staje. Ide od gosta do gosta, raspituje se šta može da ugodi, proverava da li je ono što je na trpezi, zaista, onako kakva je bila želja gostiju. Kuhinja je pod „dirigentskom palicom“ njegove vremešne, ali agilne majke Milice, koja vodi računa da hrana bude baš kao iz vremena kada je ona učila od svoje majke, a potom i svekrve kako da bude takva da oni koji je jedu skoro i „prste poližu“. Sve je domaće. Od proje, sira, kajmaka, čvaraka do poslastica. Piće je, naravno, iz podruma domaćina, a meso sveže. - Sve veće interesovanje nameće potrebu da širimo kapacitete, jer je ovo mesto, na neki način, postalo, kao neka vrsta vazdušne banje, pa ljudi, bukvalno, hrle, a, kao dobri domaćini, moramo svakoga da dočekamo - kaže domaćin Budimir, koji je imao i hrabrosti i smelosti da na ledini, daleko od središta sela pokrene destinaciju, koja je postala nezaobilazna na turističkoj mapi Podrinja.

Nastavak na Večernje novosti...