Izvor: Blic, 10.Mar.2011, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vuk i dva praseta
Do pre par godina u gradu na Lepenici postojale su samo jedne nedeljne novine. Pre privatizacije one su privatizovane od redakcije i proterane iz državne zgrade. Nakon oktobarskih promena one se vraćaju u zgradu gde izlaze pod starim nazivom, ali čuvaju status privatnih novina.
Onda dolazi do privatizacije i redakcija se izdvaja pod svojom privatnom firmom i preseljava u prostorije iste zgrade koje pripadaju javnom informativnom preduzeću. Novim vlasnicima ostavljaju deo radnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i dugove, a sa sobom vode najbolji deo redakcije, sve što je prethodno preduzeće dobilo od donacija i redovnu pomoć gradske uprave. Tada menjaju naziv lista, a novi vlasnici nastavljaju sa izdavanjem lista pod starim imenom.
Kada su odlazili, poručili su novim vlasnicima
da će, znajući kakvi su oni, to novinsko preduzeće brzo pretvoriti u pečenjaru. Novi vlasnici su nekoliko godina radili ne menjajući delatnost, pa ni kada su upali u finansijsku krizu. Bilo kako bilo, oni su se suočili sa opravdanim protestom zaposlenih, koji se pretvorio u štrajk. I valjda je objašnjenje vlasnika da je vrednost objekta koji su s novinama kupili desetostruko viša od njihovih obaveza prema radnicima, učinila da štrajk smekša i dobije neke forme performansa. Petnaestak zaposlenih je onomad ispred zgrade iznelo dve praseće glave, a pridružile su im se i kolege iz konkurencije koji su prorokovali da će tu biti pečenjara.
I možda ova priča ne bi bila vredna pažnje
da tih dana nije ispred Narodnog muzeja, u kojem su izloženi srpski ustavi, onolikom obezbeđenju ispred nosa ukradena bronzana glava Vuka Karadžića. Novine čuvara prasećih glava o tome nisu izvestile jer su bile u štrajku, a ni one druge jer su brinule tuđu brigu u kojoj se, u ovom slučaju, sadrži i briga da ne obrukaju sponzore iz vlasti.
Brinule su da im se ispuni proročanstvo, i to sa istom onom osionošću s kojom je Miloš Obrenović davao primat prasićima u odnosu na Vukov rad i znanje Starca Milije, za koje izgleda nema mesta ni na našem medijskom nebu.
