Izvor: Prva.rs, 24.Feb.2015, 14:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vujović: Tri stuba reformi sa MMF-om

"Misija MMF-a će zajedno sa nama pratiti realizaciju programa. Mi ćemo podatke za prvi kvartal dobiti polovinom aprila, i taman dok se podaci analiziraju, očekujemo da će Misija biti u poseti Beogradu polovinom maja", rekao je Vujović Tanjugu. 

On je naveo da se program efektivno sprovodi od 1. januara ove godine i podsetio da je praćenje sastavni deo programa. "Vrhunski kriterijum je praćenje deficita, kretanje duga... To ćemo pratiti pre svega. Primera radi, kretanje deficita >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << pratimo na dnevnom nivou", rekao je Vujović. 

Ministar je naveo da je u prvih 50 dana ove godine zabeležen suficit budžeta od 13 milijardi dinara. 

U Fondovom programu, podseća on, u kvartalnom praćenju deficita dozvoljen je minus od 55 milijardi dinara, a mi nećemo imati toliko. Očekuje se, navodi ministar, deficit od oko 300 miliona evra, dok MMF dozvoljava oko 450 miliona. "Mi se već nalazimo ispred plana. I ako uzmemo u obzir da je mart uvek bio težak mesec po prihodima i po rashodima, sve zajedno očekujem da ćemo završiti kvartal na, ne više od 35 milijardi dinara deficita. To će biti znak da smo prvi kvartal prošli uspešno", rekao je Vujović. 

Ministar je podsetio da je program sa MMF-om iz 2011. pao već na prvom izvršenju, a sada se Vlada Srbije nalazi na putu da prođe prva tri meseca sa vrlo visokim ocenama. "Moguća su manje odstupanja od pojedinih delova plana, ali samo pod uslovom da se ceo program nalazi na pravom putu", rekao je Vujović Tanjugu. 

Upitan šta je garancija da će ovog puta Srbija poštovati program s MMF-om, budući da je na to ništa ne obavezuje, odgovara: "Da ne kažem cinično, to pravo smo koristili u prošlosti, a ne bi trebalo da ga koristimo u budućnosti".

Vujović ističe da je prvog dana kada je postao vršilac dužnosti ministra finansija na to pitanje odgovarao da on do sada nije imao nijedan program koji nije uspeo. On je rekao da je Vlada Srbije, u nameri da osigura da će plan uspeti, program postavila na četiri stuba. "Ravnomerno smo raspodelili teret reformi i pažnjivo smo odmeravali svaku meru i rizike. Hteli smo da minimiziramo trošak koji treba da podnesu penzioneri i zaposleni u javnom sektoru, ali i troškove za celu zemlju, za one iz portfolija Agencije za privatizaciju koji će morati da prođu restrukturiranje. Nastojimo da svedemo na minimum negativne efekte svih mera, a da ipak imamo dovoljno supstance da izađemo na ravno polje, kako bi imali mogućnost budućeg ekonomskog rasta i razvoja", rekao je on.

Vujović je naglasio da je važno da program ima političku podršku i volju da se sprovede i to ne zato što neko želi da prvi egzibicije ili prihvata na sebe vanredne troškove, već zato što smo došli u situaciju da nema boljeg ni drugog izlaza. "Ovo je težak put, ali je izvodljiv. Taj put vodi u Evropu i u efikasno poslovanje Srpske privrede", zaključio je ministar.
 
Ulazimo u treću fazu privlačenja investicija
Ranije su postojala neosnovana očekivanja da će investicije dolaziti u Srbiju bez rešenih pitanja koja su sadržana u programu sa MMF-om, a zapravo tek sada ulazimo u treću fazu privlačenja ulagača koji bi dolazili da iskoriste komparativnu prednost Srbije, kaže ministar Vujović.

U izjavi Tanjugu Vujović kaže i da nisu retke situacije kada opozicija pita: Kako to da smo pre imali velike investicije a sada nemamo, i na to odgovara da smo prve investivcije imali zato što su ulagači dolazili da kupe tržište, a ne zato što smo konkurentni, da su kupovali cementare, duvan, pića, piva... ali ne fabrike, nego "naše tržište i zato su i dolazili u Srbiju".

Druga generacija investicija su, kako je naveo, bile takozvane "oportunističke investicije" u vreme ekspanzije svetske privrede, kada je u Srbiji sve vredelo, kada je vredela i Železara Smederevo, jer je proizvodila. 

Sada, kaže, ulazimo u treću fazu privlačenja investicija, gde bi, nakon krize, trebalo privući ulaganja koja su tu da iskoriste komparativnu prednost Srbije - našu obrazovanu radnu snagu, dobru lokaciju i da uz završetak infrastrukturnih projekata imamo osnovu za trajni budući rast. "To je razlika između privlačenja investicija koje nazivam investicijama treće generacije, i onih lakih uspeha kad smo prodavali recimo, prvu fazu telekomunikacionih kompanija Telenoru i kad smo privlačili investicije koje su bile prve na tržištu", zaključio je Vujović.

Izvor: Tanjug

Nastavak na Prva.rs...