Izvor: BKTV News, 13.Dec.2012, 13:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić i bogati
Čovek sa čela kolone koja bije upornu, ali i neophodnu bitku protiv korupcije i kriminala, Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije je na RTS u emisji „Svedok“ jasno i precizno rekao da u Srbiji ima ljudi koji su bogatstvo stekli na legalan način, normalnim radom i da su oni dobrodošli.
Suština je, dakle, u stvaranju i jačanju sistema koji će odmah, a ne godinama kasnije, da reaguje na svaku povredu ili izigravanje zakona. Jer, pod „normalnim radom“ valja podrazumevati i poštovanje zakonskih propisa važećih u realnom vremenu. Na državi i političkoj eliti kojoj je narod dao legitimitet da ispravlja zakonske propuste, što očigledno nije činjeno na pravi način i u pravi čas.
Otuda je Vučić dobar strelac i pogadja pravu metu kada korupciju otkriva u organima sistema. On je na RTS, govoreći da oni koji su se bogatili mimo „normalnog rada“, što znači i zakonskih normi, ukazao da su morali da imaju „saveznike“ u ljudima u sistemu, uključujući i one iz vrha i da to nisu radili za male pare. I otvoreno je rekao: “Pa, svi znaju da su primali na mesečnom nivou 30 do 50 hiljada (misli, naravno, na evre)…“
Objašnjavajući naš model odnosa izmedju bogatih i društvenih normi, Vučić je bio krajnje egzaktan i po običaju otvoren. Rekao je da u Srbiji ima bogatstava stečenih normalnim radom, da takve ljude treba podržati i da treba čuti njihove ideje. “Moramo insistirati na sistemu, jer je on najvažniji, a našim ljudima ideja nikada nije nedostajalo. Ja sam uveren u snagu pravog srpskog preduzetništva, a ne preduzetništva nakačenog na državnu kasu i onima koji su to omogućili”.svi koji su se bogatili u ovoj državi su dobrodošli, treba da ulažu, zapošljavaju.
U ovoj misli je sublimisana osnovna karakteristika kapitalizma i savremenog tržišta – bez bogatih nema ni razvoja, ni smanjenje nezaposlenosti, ni ekonomsko jačanje države, pa samim tim ni rešavanje problema siromaštva.
Reč je, naravno, o kapitalizmu kao društvenom uredjenju. I reč je o preovladjujućem obliku kapitalizma, jer „skandinavski model“ ne negira ni tržišne zakone, ni imperativ da postoje bogati, ali nosi u sebi onaj pravi način socijalno odgovorne države u postojećim društvenim uslovima. Niko Norvešku, primera radi, ne ističe za primer odstupanja od preovladjujućih društvenih normi u kapitalizmu iako država uzima 80 odsto na ima eacize od svakog izvadjenog barela nafte iz okeana!
Srbija je, ako se ostvari do kraja ono što je Vlada sada preduzela u borbi protiv korupcije, na dobrom putu da se spase nemani koja je pretila da je proguta. Činjenica je da je nenormalni odliv domaćeg kapitala. I da tek valja uvesti sistemske mere koje će da stimulišu mala i srednja preduzeća, jer se time uspostavljaju odnosi koji će da stimulišu da svako svojim radom može da rešava svoju egzistenciju. A neki i da se bogati. Naravno, uz poštovanje zakona.
Na onima koji su dobili mandat naroda je da već u strategiji borbe protiv korupcije, koja će biti predložena skupštini, nadju taj balans koji še da reši problem savremenog sveta – da se bogatstvo ne koncentriše u ruke nekoliko procenata prebogatih, uz raste procenat siromašnih i bez mogućnosti da održe goli život.
Pogotovo je to osetljivo za zemlje kao što je Srbija. Prema računicama nekih ekonomista, u četiri naša najveća grada 2 odsto stanovništva drži 70 milijardi evra kapitala. Kada bi oni uložili samo 10 odsto - bilo bi dva ili više puta veće od onog što je Srbiji sada potrebno za razvoj i što sakuplja po svetu kako bi izišla iz krize.
Mirko Stamenković
Tweet
.jpg)
