Izvor: BKTV News, 26.Nov.2012, 14:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić čestitao Đilasu
Ma koliko zvučalo “konvencionalno” ili samo “protokolarno”, Vučićeva čestitka Đilasu na izbor za lidera Demokratske stranke ne govori samo o manirima, karakteru ili shvatanjima mladih lidera dveju najvećih stranka, koje su se smenile na vlasti, već je ohrabrujuće kada je reč o budućnosti Srbije.
Pre svega, u svesti da, kada se jednom ispnu na tron vlasti, u svesti, a ne u podsvesti, ostaje saznanje da nijedna “sveća nije gorela doveka”! Dakle, da nijedna vlast nije >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << večita i da je po razvoj države, egzistenciji naroda i ekonomskom napredku je posebno stimulativno da onaj koji je trenutno na vlasti uvek oseća da neko isto tako ima šansu da se sutra vrati tamo gde je bio. Suština demokratije je u smenjivosti. U osećaju kao kada se trči maraton – veoma inspirativno i stumulativno ako se stalno osećaš nečiji dah iza sebe.
Drugim rečima, Srbija mora da ima najmanje dve jake stranke. Obrazovane i sposobne lidere, što manje brojne koalicija u kojima je mnogii znaju da i nekoliko njihovih poslanika mogu da budu onaj tas koji preteže i odlučuje! Dakle, rivalitet je koristan, poželjan u sportu, ali i u običnom životu. U politici je često onaj “izvor inspiracija”, koji stalno teče i uvek iznova osvežava političke ciljeve i praksu u upravljanju državom.
Verujem i da će vokabular biti inspirativniji, kulturniji i usmeren na promene, na dobrobit države, naroda a ne na medjusobna vredjanja i blaćenje. Prošla izborna kampanja je razobličila Tadićev štab “medijskih genija”. Oni su u nemoći da prikriju pogubnu politiku Tadićevog režima, krenuli na vašarsko vredjanje ličnosti. Usmerili su se na Tomislava Nikolića, koristeći prozirne i sramotne neistine. Usmerili su se na svakog koji je objektivno mogao da doprinese svojim stranačkim glasovima pobedi SNS. Bio je to slučaj sa Bogoljubom Karićem i njegovim PSS-BK.
I sve to, ne bi li iz vidokruga biračkog tela ublažili sliku sunovrta ugleda Srbije u svetu, neminovnost da je Tadićev režim svojom politikom doveo do faktičke, a ne teorijske predaje Kosova. I da je narodu ostavio u nasledstvo nezaposlenos, i inflaciju koja je već bila zaboravljenja, pa sami tim i glad. Bio je to pokušaj očajnika “medijskih mahera” koji su od svega imali u rukama samo jedno – monopol u sredstvima kojima su kroz oglasni prostor održavali i one medije čije prve ljude nisi imali u rukama zbog malverzacije, stalnog presvlačenja “dresova” ili direktne povezanost sa kriminalnom.
I jedan i drugi lider imaju istinsku potrebu da očuvaju sopstvenu ličnost, da se ozbiljno uhvate u borbu sa kriminalom, a ne samo korupcijom, ali i da se oslobode “mangupa u sopstvenim redovima”. Pogotovo kada je reč o medijima. A u tom su srpski mediji ozbiljno i duboko zaronili u “blato profesionalnog nemorala”!
Pre svega, se valja distancirati od tabloida koji na pretpostavkama stvaraju afere i faktički otežavaju posao pravosudja i istražnih organa, jer kompromituju akcije. Po tabloidima ispada da su sve oni “otkrili”, da bez njih ni Vučiuć, a ni drugi, ne bi radili ono što rade i da sudbina kriminala i korupcije zavisi od njih!
Posao ozbiljnih političkih stranaka je da medijima omoguće da budu nezavisni i slobodni. Da istinito izveštavaju. Da ne žive od monoplističke podele “oglasnog prostora”,a pogotovo od sprege sa delom vlasti, uključujući i korumpirane ljudue u istražnim i policijskim službama, jer ništa strašnije nije u medijima nego kada se pozivaju na “izvore koji žele da ostanu anonimni”, a ne na svoja saznanja, svoja istraživanja i na svoj renome ili imena svojih novinara!
Najzad, posebno su ohrabrujuće reči Aleksandra Vučića, predsednika SNS, da se privodjenjem funkcionera pojedinih stranaka u dosadašnjoj borbi protiv korupcije ne udara ni na jednu stranku, već na kriminalce, a da među predmetima koji se ispituju ima četiri ili pet ogromnih, “koji su počeli da tresu Srbiju ili će je tek protresti”.
Nadam se da će se i ubrzati rešavanje slučajeva koji su već dobili “antičku vrednosti” koliko dugo se vuku po javnosti bez stvarne optužnice i dokaza o navodnoj krivici, poput “Mobtela”, zbog kojeg Bogoljub Karić, iako je stvorio najprofitabilnije preduzeće u posledenjih pola veka, već sedmu godinu beleži u političkom izgnanstvu Koštunicinog i Tadićevog režima!
Mirko Stamenković
Tweet
