Izvor: Blic, 22.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrućine, ali naše
Živeo sam tada u SFRJ koja je u bratstvu i jedinstvu upravo gradila najbolji društveni sistem na svetu, kada su počele da stižu vesti o strašnim vrućinama u SAD: kako ljudi tamo od vrućine umiru, kako je negde proglašeno vanredno stanje, idu cisterne i dobrovoljci s vodom, u sportskim centrima se prave prihvatilišta za one vrućinom najugroženije.
SFRJ se u međuvremenu, ne stigavši da kompletira društveni sistem, u krvi raspala, ali su se vrućine izgleda primakle. Eto ih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Rumuniji i Bugarskoj, dve zemlje koje, znaju mnogi naši građani ali i političari, i nisu zemlje od naročite vrednosti i to što su one primljene u EU samo je dokaz kako ta EU ne vredi ništa kada je njih primila pre nas, lepih, pametnih i mladih, ali ponosnih iznad svega. Normalno je da i njih pogode vrućine, kada slugeranjski trče za Zapadom. A kod nas je toplo, kako bi u julu i bilo, zato ako ne morate nemojte izlaziti od 12 do 16, ako izlazite, dobro se zaštitite od sunca i nosite samo odeću od prirodnih materijala.
U Rumuniji i Bugarskoj se, uostalom, od vrućine umire, a da li ste čuli da je neko kod nas od vrućine umro? Niste. Kod nas ljudi umiru od srčanog ili moždanog udara, a ako ih je zadesio u punom autobusu, osunčanoj autobuskoj stanici ili, konačno, vrelom stanu, to veze s vrućinom ima samo ukoliko su nosili odeću od prirodnih materijala.
Naravno, ima i kod nas onih koji imitirajući te Rumune i te Bugare kukaju zbog vrućine. Mnogo puta su ovdašnje estete konstatovale da postoji tendencija unakažavanja naših lepih fasada ružnim klima-uređajima jer, kao što je svakome poznato, zgrade se ne grade prevashodno zato da bi služile za (udobno) stanovanje i za rad, već zato da ulepšaju grad i da bismo se, kao na slici nekog slikara, divili njihovim fasadama. A bezbrojni posetioci našeg grada pogotovo.
U ovoj razlici viđenja namene jedne zgrade - ili države - i leži problem. Nije problem samo što su vrućine danas veće nego nekada, među stručnjacima o tome postoji spor, već što se promenio način reagovanja ne samo na vrućine, nego i na čitav odnos zgrade (države) prema građanima i obratno; pitanje uzajamnih prava i obaveza je postalo mnogo složenije i, na užas raznih arhitekata različitih struka, više dvosmerno i upravo uzajamno. Manje se, dakle, podrazumeva da je građanin pojedinac onaj koji sav svoj život mora bez ostatka i roptanja da posveti višim, visokim i najvišim društvenim ciljevima, nego onaj koji za novac kojim plaća svakodnevno razne poreze, od PDV-a pa nadalje, ima pravo da nešto i očekuje - i to ne samo kada ga skoli teška bolest ili dođu poplave.
A ta promena je očigledno dobro zahvatila i Rumuniju i Bugarsku, dok kod nas stiže samo uz mnogo otpora. Pratite javne reakcije na problem vrućine, pa će vam ponešto biti jasnije, ne samo zbog sunčevog sjaja.
