Izvor: Večernje novosti, 12.Jun.2013, 22:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vrščanin promenio čak 44 radna mesta

U ROMANU "Kako sam sistematski uništen od idiota" jedan lik je postao beskućnik, jer je tih šezdesetih godina promenio "čak" osam radnih mesta, a ja sam u svom radnom veku, dugom tri decenije, zvanično promenio 22 firme i sigurno još toliko radeći na sivo. Ovako svoju pomalo nesvakidašnju životnu priču započinje Vrščanin Ranko Vilić (55), koji drži neobičan rekord po broju pečata u radnoj knjižici, kojih ima 44! - Bio sam fizički radnik, knjigovođa, privatnik, pi-ar menadžer, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << direktor, predsednik upravnog odbora... - pokušava Ranko da se seti svih svojih profesija, ali se zabroji kada treba da kaže imena svih tih firmi. Radni vek ovog naturalizovanog Vrščanina počeo je još dok je bio student u Sarajevu i Beogradu. A prvo radno mesto dobio je u "Vršačkoj pivari". U Vršac se iz rodne Foče doselio 1985. i tu osnovao porodicu, a pivara mu je, kaže, obeležila život. Tu je prošao put od običnog fizikalca do predsednika upravnog odbora. PORODIČNA AGENCIJA NAVIKNUT na dinamiku i promene, Ranko je rešio da u svoju knjižicu stavi još jedan pečat. Otvorio je privatnu turističku agenciju za poklonička putovanja, od koje želi da napravi porodični biznis, koji će kasnije naslediti njegovi sin i ćerka. - Četiri godine sam dnevno preko leđa prebacivao oko 20 tona gajbi piva i sokova, a onda sam našao bolji posao, kancelarijski, u državnoj firmi "Agropanonija komerc", ali je i to kratko trajalo - nastavlja. Priča tonom iskusnih ljudi, koji su posle raznih turbulencija konačno našli svoj mir. - Od prvog odlaska iz pivare tražio sam se pet godina u raznim drugim firmama, oprobao se i kao privatnik, a onda sam odlučio da upišem kurs za odnose s javnošću. To je devedesetih bilo novo, pa sam se 1994. vratio u pivaru, ali ovoga puta kao direktor marketinga. Bio je Ranko i direktor Multimedijalnog centra (današnji KC), upravnik hotela "Lovac" u Alibunaru, jedan od osnivača lokalnog časopisa "Košava", suorganizator prvog Bijenala mladih u našoj zemlji, održavanog u vršačkoj "Konkordiji"... - Nisam se stideo da radim. Zato sam uvek i pronalazio načine da dođem do nekog posla i obezbedim egzistenciju svojoj porodici. Nije bilo lako. Mada, i drugo je vreme bilo. Jeste bilo ludo i nepredvidivo, ali tada posao nije imao samo onaj ko nije hteo da radi. Ne verujem da bih danas smeo da se upustim u takvu avanturu - priznaje. Najkraći pečati u Rankovoj knjižici trajali su po tri meseca, a najduži i dalje traje. Poslednjih deset godina radi kao profesor ugostiteljstva u Srednjoj ekonomskoj školi "Dositej Obradović" u Alibunaru. I tu je, čini se, pronašao svoj profesionalni mir. Na kraju priznaje da su mu svi poslovi donosili zadovoljstva i ogromno životno iskustvo. I, upravo to je, kaže, najvrednije u svim tim pečatima. Ali, kao u onim reklamama, on upozorava: - Ovo nikako ne pokušavajte sami!

Nastavak na Večernje novosti...