Izvor: Blic, 29.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrmdžanski bluz
VRMDŽA, predivno selo na četiri kilometra od Sokobanje. Put, doduše, i nije tako lep, kako kažu zlobnici obnovljen je samo do Trgovišta jer investitori iz EU nisu umeli da izgovore - Vrmdža.
U dvorištu škole spomen tabla i tek zasađeno drvce. Zasadio ga britanski ambasador, krajem marta, kažu, svrnuo sa Đilasom. Lepo su ih ugostili, dva janjca i prase pekli, priča naš vodič ka Vrmdžanskom jezeru. A on ne voli ni Đilasa ni one koji su nas zasipali bombama, veli izvinjavajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se sto puta k'o da nam na čelu piše za koga smo glasali.
Penjemo se na ostatke vizantijskog bedema protiv najezde Slovena, kasnije utvrđenja svekolike vlastele. Vrmdžanski grad 1413. srušio je lično Musa Kesedžiija.
Stojimo na steni, omamljeni pogledom i hukom vetra. Iako nadmorska visina nije veća od 500 metara, prisećam se stihova legende bluza, Havlina Vulfa:
"Ona je otišla, ali ja se ne sekiram zašto što sedim na vrhu sveta."
KIŠA vrnu iz oblaka, kaže se i danas u ovom kraju Srbije. A vodu, vele, treba navrnuti u baštu. Tako je poteklo ime Vrmdža.
A šta kad navrnu sećanja? Gde pobeći? Kolega, redovan kritičar "rekontre", tvrdi da je objavljivanje kolumne bez slike neka vrste bega. Kao da mi prebacuje što, za razliku od njega, osim rečima i likom čitaocima ne prikažem kako starim. S istom onom naivnošću nepopravljivog melanholika koji, uprkos svemu, nastoji da ispuni molbu Net King Kola:
"Nasmeši se, čak i ako te duša boli. Nasmeši se, čak i kad ti se srce slama."
