Izvor: B92, 24.Sep.2019, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrhovni sud Britanije: Suspenzija parlamenta nije zakonita
Odluka Borisa Džonsona, premijera Velike Britanije, da suspenduje parlament je nezakonita, kaže Vrhovni sud.
Odluka Borisa Džonsona da suspenduje parlament nije zakonita, odlučio je Vrhovni sud.
Džonson je suspendovao rad parlamenta na pet nedelja, a pred 31. oktobar, datum do kojeg Britanija treba da napusti Evropsku uniju.
Međutim, najviši sud u Britaniji je doneo odluku da Džonson nije trebalo da sprečava poslanike da rade ono što im je posao. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Uticaj na osnove naše demokratije je bio ekstreman", rekla je predsednica Vrhovnog suda lejdi Hejl.
Poslanici će se već u sredu vratiti u parlament, a sve veći broj njih od Džonsona traži da podnese ostavku.
Analiza Klajva Kolmana, dopisnika BBC-ja iz oblasti prava
Vau! Ovo je pravni, ustavni i i politički dinamit.
Treba udahnuti duboko na samu pomisao da je najviši sud zemlje odlučio da je britanski premijer nezakonito obustavio rad parlamenta u vreme nacionalne krize.
Sud je možda propustio da istakne da je Boris Džonson imao neprimerene motive, ali jeste doneta odluka da je delovao nezakonito obustavivši rad parlamenta bez pravne osnove.
Osim toga, poništili su i njegov savet kraljici i Savetu koji su zvanično suspendovali parlament.
To znači da parlament nikada nije bio suspendovan, tako da poslanici mogu da se vrate na posao.
Ovo je najdramatičniji primer nezavisnih sudija koje su zaustavile rad vlade zato što je to što rade nezakonito.
Dakle, iako ste veoma moćni - zakon je iznad vas, čak i ako ste premijer.
Neverovatna, revolucionarna odluka bez presedana - teško je istaći koliki ustavni i politički značaj ima današnja presuda.
Džonson je krajem avgusta najavio da će suspendovati rad parlamenta na nekoliko nedelja.
Njegovu odluku su mnogi nazvali "skandaloznom" navodeći da premijer pokušava da onemogući poslanike da utiču na proces izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.
Ukoliko London ne zatraži odlaganje roka, Britanija bi trebalo da napusti uniju 31. oktobra.
Sporazum o izlasku još uvek nije sklopljen, pa bi Britanija EU mogla da napusti bez dogovora sa Briselom - što je opcija kojoj se mnogi u parlamentu protive.
Odluka o suspenziji dovela je do protesta širom Britanije.
Ubrzo nakon Džonsonove najave da će suspendovati rad parlamenta, poslanici opozicije su uz pomoć nekoliko prebeglih članova vladajuće Konzervativne stranke usvojili zakon kojim se premijer obavezuje da iznese predlog sporazuma koji će poslanici usvojiti do 19. oktobra ili da od Brisela zatraži produženje roka za Bregzit.
Međutim, odlaganje Bregzita za Džonsona nije prihvatljiva opcija.
"Radije bih bio mrtav u jarku nego odložio Bregzit", rekao je Džonson 5. septembra.
Premijer je opoziciji ponudio i izlazak na izbore u oktobru, što su poslanici u dva glasanja odbili.
Opozicija i konzervativci koji se ne slažu sa premijerom rekli su da bi održavanje izbora omogućilo Džonsonu da sprovede naum da izvede Britaniju iz EU bez dogovora poslednjeg dana oktobra.
Parlament je zvanično suspendovan 10. septembra.
Parlament se suspenduje - ili odlaže rad - na kratko, pre nego što započne nova sednica. To radi kraljica, na predlog premijera.
Sednice parlamenta obično traju godinu dana, ali trenutna se održava više od dve godine - još od izbora u junu 2017. godine.
Tokom prorogacije ne održavaju se rasprave i glasanja.
Ovo je drugačije od "raspuštanja" parlamenta - gde poslanici napuštaju parlament i raspisuju se novi izbori.
Poslednja dva puta parlament je suspendovan nakon opštih izbora. Obustava rada je tada trajala četiri, odnosno 13 radnih dana.
Poslanici moraju da odobre datume suspenzije, ali ne mogu da blokiraju prorogaciju.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
