Izvor: Večernje novosti, 26.Jun.2016, 17:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vrhove sveta osvaja 10.000 naših planinara

Renesansa planinarenja u našoj zemlji, komercijalizacija glavni problem. Imamo 400 licenciranih vodiča. Ovaj sport se vratio na velika vrata, jedan je od najmasovnijih i s veoma velikim podmlatkom NESREĆA u Italiji, u kojoj je prošle subote tokom alpinističkog uspona na planinu Kanin jedan srpski planinar poginuo, a dvoje teško povređeno, na tragičan način je vratila planinarstvo u fokus medija. Pokazalo se da šira javnost malo zna o ovom vidu sporta i rekreacije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << iako planinarstvo doživljava pravu renesansu u Srbiji poslednjih nekoliko godina. - Srpski planinarski klubovi, njih više od 150, posle krize devedestih danas imaju više od 10.000 registrovanih članova i njihov broj neprestano raste - kaže naš poznati vodič i visokogorac Dragan Pavlović iz kluba "Kopaonik". - Planinarske akcije u zemlji i širom sveta danas vodi više od 400 naših licenciranih vodiča koji su završili kurseve Planinarskog saveza Srbije usklađene sa svetskim normama. Broj planinara je još veći kad mu se dodaju ljudi koji idu u planine s raznim novim klubovima ljubitelja prirode i drugim udruženjima građana, koja se u stvari bave organizovanjem planinarskih akcija. - Planinarstvo se vratilo na velika vrata kao jedan od najmasovnijih sportova i s veoma velikim podmlatkom - ističe Pavlović. - Po pravilniku Planinarskog saveza Srbije, u akcijama mogu učestvovati predškolci u pratnji roditelja, pa je sve više "klinaca planinaca" koji s mamama i tatama zajedno uče da uživaju u prirodi. Sagovornik "Novosti" naglašava da zbog toga nije korektno prosuđivati ni generalizovati nesreću na Kaninu, ni planinarenje uopšte, bez poznavanja činjenica. - Tek kad italijanski veštaci utvrde sve okolnosti znaćemo šta se zaista desilo - kaže Pavlović. - Ne može se niko osuđivati unapred, bez činjenica, a upravo se to kod nas često čini. Teorijski, bezbednost na planinarenju je maltene stopostotna, ako je planinar psihofizički spreman i tehnički opremljen. Međutim, uvek postoji mogućnost nepredvidljivih vanrednih okolnosti, koje postoje u svakom sportu, a naročito su opasne u alpinizmu, kao što je pojava lavina ili pukotina. One ne mogu da se predvide, kao ni promena ponašanja učesnika uspona. Uvek postoji mogućnost da se neko od planinara ogluši o pravila ponašanja planinara i savete vodiča. Naš sagovornik ističe da šira javnost zapravo ne razlikuje takozvano obično planinarenje, do 2.000 metara nadmorske visine, od visokogorstva koje podrazumeva tehnički i psihofizički mnogo zahtevnije osvajanje planinskih vrhova viših od 2.500 metara i alpinizma, u kome su obavezni obučenost, oprema i iskustvo. - U visokogorske i aplpinističke akcije obično kreću iskusniji palaninari koji su završili odgovarajući kurs - kaže Pavlović. - To su obično mladi ljudi puni sportskog duha, sa određenim iskustvom, ali i žarom koji može da ih zavede. Obaveza planinarskog vodiča jeste da se pre svake akcije, a naročito visokogorske i alpinističke, upozna sa prethodnim iskustvom ljudi koji se za nju prijavljuju, kao i da ih upozori na težinu pohoda i potrebnu opremu. - Ljudi koji se odlučuju da krenu u planinarstvo imaju obavezu pre svega prema sebi da realno sagledaju svoje psihofizičke mogućnosti, ali uvek je moguće da ih precene ili da se ogluše o pravila i savete - kaže Pavlović. - Vodič je tad obavezan da takve učesnike javno isključi iz akcije. On ne može da ih silom spreči da srljaju u rizik, ali mora da im pred svim učesnicima akcije saopšti da više nisu članovi grupe i da od tog trenutaka rade sve na svoju odgovornost. Podatak da naša Gorska služba spasavanja ima više od 1.000 intervencija godišnje na skijalištima i planinarskim terenima, pokazuje da ima grešaka i vodiča i planinara. - Ne mora da se ode na Himalaje da bi se doživela nezgoda, dovoljno je da se neoprezno pozira za fotografisanje na ivici grebena pa da dođe do pada i ozbiljnih povreda - kaže iskusni alpinista i vodič-instruktor Slobodan Žarković, doskorašnji načelnik GSS. - Nesreće nikada nisu proizvod samo jedno faktora, već više okolnosti. Sve veća komercijalizacija planinarstva i težnja ka organizovanju što atraktivnijih akcija, a da pri tome ni vodiči ni učesnici nemaju dovoljno iskustva, predstavljaju ozbiljan rizik. Sujeta i zarada ne mogu biti opravdanje za takvo ponašanje.ISKUSTVO VAŽNO KAO DIPLOMA SJAJAN mladi sportista koji osvaja vrhove, nije automatski i dobar vodič, bez obzira na to da li je stekao diplomu odgovarajućeg kursa. - Dobar mladi vodič stasava uz starijeg i iskusnijeg i uči kako da nametne autoritet grupi i procenjuje bezbednost. Jedno je da sami osvajate vrhove, kad ste odgovorni isključivo prema sebi, a nešto sasvim drugo kad nosite odgovornost za grupu ljudi, čiji životi zavise od vaše pravilne procene okolnosti i sposobnosti da se nametnete kao autoritet - kaže iskusni alpinista i vodič-instruktor Slobodan Žarković* Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije "Večernjih Novosti"

Nastavak na Večernje novosti...