Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Jun.2008, 03:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vremeplov: Umro Pavle Ugrinov

Na današnji dan 2007. godine umro je srpski književnik, režiser, akademik Pavle Ugrinov. Pravo ime bilo mu je Vasilije Popović. S prvom generacijom diplomirao je na Akademiji za pozorište i film u Beogadu, na Odseku za režiju. Pored rada u pozorištima bio je zaposlen kao urednik i dramaturg u Radio Beogradu a od osnivanja Televizije Beograd postaje urednik dramskog i serijskog programa. Jedan je od osnivača Ateljea 212, gde je režirao antologijsku i istorijsku predstavu "Čekajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Godoa" Beketa s kojom je to pozorište otvoreno. Književne radove objavljivao je pod pseudinimom Pavle Ugrinov .

1501. - Portugalski moreplovac Pedro Kabral vratio se u otadžbinu sa putovanja tokom kojeg je Brazil proglasio posedom Portugalije.

1611. - Engleskog istraživača Henrija Hadsona, koji je prvi ispitao istočne obale Grenlanda i reku Hadson, pobunjena posada njegovog broda "Diskaveri" je sa osmoricom pristalica ostavila u Hadsonovom zalivu, gde su potom svi umrli od gladi i zime. Tokom četiri putovanja istraživao je Severni ledeni okean, pokušavajući da otkrije morski put iz Evrope u Aziju preko Arktika, pri čemu je otkrio i Hadsonovo more i Hadsonov moreuz.

1668. - Rođen je italijanski filozof, istorigraf i teoretičar prava Đovani Batista Viko ili Đambatista, osnivač filozofije istorije i preteča moderne teorije estetike

1785. - Turska vojska skadarskog vezira Mahmud paše Bušatlije prodrla je u Cetinje, gde paša nije poštedeo ni manastir koji je krajem 15. veka sagradio Ivan Crnojević, prema predanju njegov predak (Bušatlije su poturčenjaci). Manastir u kom se nalazila prva srpska štamparija (prva u južnoslovenskim zemljama takođe), obnovio je 1786. vladika Petar I. U njoj su od 1493. štampane ćirilične knjige, uključujući "Oktoih prvoglasnik".

1848. - Zbog dekreta o ukidanju "narodnih radionica" - otvorenih pod pritiskom radničkih demonstracija u februaru 1848, u kojima se zaposlilo 150.000 nezaposlenih - u Parizu je izbio ustanak radnika, koji je posle tri dana ugušio general Luj Kavenjak.

1862. - Turska artiljerija je sa Kalemegdana bombardovala Beograd, posle čega su dobrovoljci iz Srbije i drugih srpskih krajeva pohrlili u odbranu Beograda. Legijom u kojoj je polovina dobrovoljaca bila iz Vojvodine komandovao je pesnik Vladislav Kaćanski. Kada je rešenjem krize legija raspuštena, deo

vojvođanskih dobrovoljaca ostao je u Beogradu i stupio je u srpsku vojsku.

1875. - Posle napada hajduka pod vođstvom Pere Tunguza na turski karavan u Bišini, izbio je Nevesinjski ustanak, najveći protiv Osmanskog carstva u Bosni i Hercegovini. Ustanak se brzo širio i posle mesec dana buknuo je i u Bosanskoj krajini. U nekoliko bojeva ustanici su odneli pobede, najveću na Muratovici, gde su Turci 10. i 11. novembra 1875. izgubili 1.325 ljudi.

1943. - U Londonu je, pod predsedništvom premijera Vinstona Čerčila, na sastanku štabova britanske armije radi utvrđivanja planova za ratne operacije u Italiji i na Sredozemlju, odlučeno da se Vrhovni štab Partizanskog pokreta (Narodnooslobodilačke vojske) Jugoslavije pozove da sadejstvuje, vezujući na svom bojištu što više neprijateljskih snaga.

1945. - Japanski komandant, general Micuru Ušiđima izvršio je samoubistvo posle poraza od strane američkih trupa na ostrvu Okinava, poprištu najkrvavije bitke na Pacifiku u Drugom svetskom ratu. Zvanično je saopšteno da je tokom borbi za Okinavu poginulo 234.183 vojnika i civila.

1947. - U SAD je usvojen Taft-Hartlijev zakon, kojim je ograničeno pravo radnika da organizuju štrajkove i primoran sindikat da isključi prokomunističke rukovodioce. Šefu države je dato pravo da na 80 dana suspenduje svaku štrajkačku akciju koju oceni opasnom za nacionalnu bezbednost.

1956. - Pukovnik Gamal Abdel Naser izabran je za predsednika Egipta.

1960. - Patris Lumumba postao je prvi premijer nezavisne Republike Kongo, do tada kolonije Belgijski Kongo.

1970. - Studenti u Tokiju sukobili su se sa policijom tokom velikih demonstracija protiv produženja američko-japanskog "Pakta o bezbednosti".

1980. - Upravljajući avionom poginuo je Sanđaj Gandi, sin šefa indijske vlade Indire Gandi, za kog se verovalo da će je naslediti u vrhu indijske političke scene.

1993. - Nigerijski diktator, general Ibrahim Babangida poništio je predsedničke izbore održane 12. juna i onemogućio povratak demokratije.

1994. - Južnoafrička republika se - posle decenija međunarodne izolacije zbog politike aparthejda - vratila u Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija.

1995. - Umro je američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk, koji je 1954. pronašao vakcinu protiv dečje paralize, epohalno otkriće koje je na minimum smanjilo opasnost od opake bolesti.

1996. - Umro je grčki državnik i ekonomski stručnjak Andreas Papandreu, prvi socijalistički šef vlade u Grčkoj. Bio je predsednik vlade od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, kad se povukao zbog bolesti.

1996. - Šeik Hasina, vođa Avami lige i ćerka prvog predsednika Bangladeša šeika Mudžibura Rahmana, vođe borbe za nezavisnost te zemlje, preuzela je dužnost predsednika vlade posle pobede na parlamentarnim izborima.

1998. - Umrla je američka filmska grlumica irskog porekla Morin O'Saliven, najpoznatija po ulogama partnerke Džonija Vajsmilera u seriji filmova o Tarzanu.

2004. - U napadu čečenskih terorista u Ingušetiji poginulo je 92 ljudi, uključujući policajce, graničare i 25

civila.

2005. - Poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PŠE) usvojili su u Strazburu rezoluciju o ukidanju ograničenja prava glasa, po kom zemlje članice SE treba da omoguće građanima koji žive u inostranstvu da glasaju na nacionalnim izborima.

2007. - Umro je srpski književnik, režiser, akademik Pavle Ugrinov. Pravo ime bilo mu je Vasilije Popović. S prvom generacijom diplomirao je na Akademiji za pozorište i film u Beogadu, na Odseku za režiju. Pored rada u pozorištima bio je zaposlen kao urednik i dramaturg u Radio Beogradu a od osnivanja Televizije Beograd postaje urednik dramskog i serijskog programa. Jedan je od osnivača Ateljea 212, gde je režirao antologijsku i istorijsku predstavu "Čekajući Godoa" Beketa s kojom je to pozorište otvoreno. Književne radove objavljivao je pod pseudinimom Pavle Ugrinov - više od 20 knjiga romana, eseja, pripovedaka, studija, kritika, drama.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...