Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Mar.2019, 01:18

Vremeplov: Umro Nikolaj Velimirović

Vremeplov: Umro Nikolaj Velimirović

Na današnji dan 1956. godine umro je srpski episkop Nikolaj Velimirović (Nikola), teolog, književnik i besednik, vladika ohridski i žički, jedna od najumnijih glava Srpske crkve uopšte. Po završetku studija u Švajcarskoj i doktorata u Bernu, studirao je filozofiju na Oksfordu i u Ženevi (drugi doktorat). Po povratku u Srbiju radio je kao profesor. Zamonašio se 1909. u manastiru Rakovica, nakon neobičnog ozdravljenja. Završio je Duhovnu akademiju u Petrogradu. Prvi svetski rat proveo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je u Britaniji i SAD kao izaslanik srpske vlade, s ciljem da se tamošnjoj javnosti predstavi srpska stvar. Između dva svetska rata predvodio je Pravoslavnu narodnu hrišćansku zajednicu, poznatu kao Bogomoljački pokret, samonikli pokret malih ljudi koji su težili višem nivou duhovnosti od onog koji omogućava klasičan parohijski život. Bila je to vrlo netipična pojava za srpske prilike. Obnovio je brojne srpske hramove, najviše u Ovčarsko-kablarskoj klisuri ali i u Južnoj Srbiji (danas Makedonija). Tokom Drugog svetskog rata nalazio se u konfinaciji (Ljubostinja, Vojlovica), zbog podrške državnom udaru od 27.3.1941. Izvesno vreme proveo je i u logoru Dahau s patrijarhom Gavrilom (Dožić). Bila su to jedina dva visoka crkvena zvaničnika u Evropi koja su se nalazila u koncentracionom logoru. Nije se nikada više vratio u Srbiju. Prilikom dolaska na tlo SAD nakon rata, dočekalo ga je više desetina episkopa raznih hrišćanskih crkava - što je pokazatelj njegovog neverovatnog ugleda. Umro je u ruskom manastiru Svetog Tihona u Saut Kananumu Pensilvaniji (SAD) a sahranjen je na srpskom groblju pored manastira Svetog Save u Libertvilu. Mošti su mu prenete u Srbiju 1991. Srpska Crkva ga je proglasila za svetitelja. Kao autor bio je neobično plodan, ali često neujednačen i čak kontradiktoran. Dela: "Religija Njegoševa", "Besede pod Gorom", "Iznad greha i smrti", "Duša Srbije", "Srbija u svetlosti i mraku", "Duhovni preporod Evrope", "Agonija crkve", "Reči o Svečoveku", "Molitve na jezeru", "Omilije", "Ohridski prolog", "Teodul", "Srpski narod kao Teodul", "Srednji sistem", "Indijska pisma", "Kasijana", "Žetve Gospodnje", "Divan", "Jedini Čovekoljubac" i dr.

Danas je ponedeljak, 18. mart. Do kraja godine ima 288 dana.

1584 - Umro je ruski car Ivan Grozni, prvi car Rusije, koji je radi stvaranja jake centralizovane države ojačao samodržavlje i suzbio samovolju boljara. Reforme je sprovodio svim sredstvima, zbog čega je dobio nadimak "Grozni" (u značenju strašni, silni). Ustanovio je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a 1584. je radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom izgradio grad Arhangelsk na ušću Severne Dvine u Belo more. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, tako da je Rusija ovladala celim vodenim putem Volge, a potom je pripojio Sibir.

1745 - Umro je engleski državnik Robert Volpol, prvi britanski premijer. Predsednik vlade bio je od 1721. do 1742, najduže u istoriji Velike Britanije.

1780 - Rođen je knjaz Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knjaz Srbije od 1815. do 1839. i od 1858. do smrti

1860. Borio se u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži-Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s Marašli Ali pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći nesporazume Rusije i Turske, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano hatišerifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost knjaževskog dostojanstva. Pod pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je slobodouman ustav, kojem su se usprotivile Rusija, Turska i Austrija, pa ga je ubrzo ukinuo. Bio je primoran da se

1839. povuče sa vlasti u korist sina Mihaila, a na presto ga je vratila Svetoandrejska skupština 1858.

1837 - Rođen je američki državnik Stiven Grover Klivlen, predsednik SAD od 1885. do 1889. i od 1893. do 1897. Lična čestitost i nezavisnost učinila ga je neprijateljem moćne njujorške organizacije "Tamani hol" - ogrezle u korupciji i podmićivanju - u okviru njegove Demokratske stranke. Tokom prvog predsedničkog mandata nastojao je da iskoreni korupciju i smanji previsoku carinsku zaštitu, a drugi mandat je obeležila finansijska kriza i radnički nemiri.

1839 - Između Kine i Velike Britanije izbio je Opijumski rat pošto su se kineske vlasti odvažile da onemoguće dopremanje opijuma u Kinu. Rat je 1842. završen porazom Kine, koja je primorana da Britancima ustupi Hongkong (britanski zvanični naziv bio je Viktorija), otvori pet luka za britansku trgovinu, plati ratnu odštetu i zaključi neravnopravan ugovor kojim su britanskim građanima u Kini date posebne privilegije.

1842 - Rođen je francuski pisac Stefan Malarme, preteča simbolista. Znatno je uticao na francusku poeziju. Dela: "Popodne jednog fauna", "Pesme i proza".

1844 - Rođen je ruski kompozitor i dirigent Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov, član kompozitorske grupe "Velika petorica", čije delo odlikuju raskošne orkestarske boje, briljantna instrumentacija i virtuozna orkestracija. Oslanjao se na muzičke motive ruskog i azijskih naroda. Veoma je značajan i kao pedagog: među njegovim učenicima bili su i Igor Stravinski i Sergej Prokofjev. Napisao je "Principe orkestracije", standardni priručnik na svim muzičkim akademijama u svetu. Dela: opere "Sadko", "Zlatni petao", "Snjeguročka", "Carska nevesta", simfonijske kompozicije "Fantazija na srpske teme", "Šeherezada", "Španski kapričo".

1848 - U Milanu je izbila pobuna protiv Austrije i austrijski feldmaršal Johan Jozef Radecki morao je da povuče trupe iz grada.

1850 - Po odobrenju knjaza Aleksandra Karađorđevića, a po projektu Ilije Garašanina, osnovana je Artiljerijska škola, kasnija Vojna akademija Kraljevine Srbije. Prvi kurs Artiljerijske škole trajao je od 1850. do 1855. i završilo ga je (i dobilo činove) 10 lica, četvorica su kasnije postali generali a četvorica pukovnici. Datum osnivanja Artiljerijske škole, kasnije Vojne akademije, kao začetak modernog vojnog školstva u Srbiji, danas se obeležava kao Dan Vojne akademije.

1858 - Rođen je nemački inženjer Rudolf Dizel, koji je 1893. konstruisao prvi motor s unutrašnjim sagorevanjem na principu samopaljenja. Motor je po njemu dobio ime.

1869 - Rođen je britanski državnik Artur Nevil Čemberlen, vođa Konzervativne stranke i premijer Velike Britanije od 1937. do 1940. U uzaludnom naporu da izbegne vojni sukob s Nemačkom, potpisao je krajem 1938. kapitulantski Minhenski pakt s vođom Trećeg rajha Adolfom Hitlerom, što je omogućilo nacistima da 1939. raskomadaju Čehoslovačku.

1871 - Građani Pariza podigli su revoluciju, poznatu kao Pariska komuna, čiji je neposredni povod bio Francusko - pruski rat. Naoružani radnici, nazvani "komunari", stvorili su Nacionalnu gardu, Centralni komitet kao vrhovno telo, raspisali izbore i proglasili komunu, koja je u krvi ugušena krajem maja 1871.

1874 - Rođen je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, mislilac hrišćanske inspiracije, jedna od najinteresantnijih intelektualnih pojava 20. veka. Postao je najpopularniji ruski filozof na Zapadu. U mladosti marksista, po dolasku boljševika nije se protivio novom sistemu, ali je svejedno sa grupom intelektualaca sličnih nazora proteran, nevoljno 1922. Potom se vratio hrišćanstvu, mada su mnogi njegovi stavovi ostali potpuno neprihvatljivi za crkvene zvaničnike. Bio je veoma plodan autor, prošao je kroz različite faze, da bi u poslednjem periodu sebe smatrao "Hrišćanskim socijalistom". Umro je 1948. u Francuskoj. Dela: "Hrišćanstvo i klasna borba", "Smisao istorije", "Filozofija slobode", "Čovek i mašina", "Izvori i smisao ruskog komunizma", "O čovekovom ropstvu i slobodi", "Novo srednjovekovlje".

1913 - U Solunu je ubijen grčki kralj danskog porekla Đorđe I, koji je vladao Grčkom od 1863.

1921 - Boljševici su vojskom u krvi ugušili pobunu u Kronštatu, glavnoj bazi ruske Baltičke flote. Mornari Flote i radnici u pomorskoj bazi u Kronštatu na ostrvu Kotlin u Finskom zalivu, zapadno od Petrograda, započeli su krajem februara 1921. pobunu protiv boljševičke vlasti, zahtevajući promene i okončanje boljševičke političke dominacije. Kronštatski mornari i radnici snažno su 1917. podržavali boljševike i bili jedan od najvećih oslonaca Oktobarske revolucije.

1922 - Vođu indijskog pokreta za nezavisnost Mahatmu Gandija britanski kolonijalni sud je, zato što je predvodio kampanju građanske neposlušnosti, osudio na šest godina robije.

1932 - Rođen je Džon Apdajk, američki pisac i književni kritičar. Ironičan i sumoran posmatrač, pisac snažnog introspektivnog dara. Prividno banalnim temama svedočio je o moralnim dilemama modernog čoveka. Diplomirao je engleski na Harvardu. Najpoznatiji je po ciklusu o Hariju Zeki Angstromu. Za dela "Zeka je bogat" i "Zeka je umro" dobio je Pulicerove nagrade. Bio je jedan od najplodnijih američkih autora, tokom višedecenijske karijere napisao je oko pedesetak knjiga. Za ugledni magazin "Njujorker" redovno je pisao kratke priče. Ostala dela: romani "Beži, Zeko, beži","Kentaur", "Sajam u ubožnici", "Na farmi", "Parovi", "Zeka se vraća", "Oženi me", "Državni udar", "Veštice iz Istvika", zbirke priča "Ista vrata", "Golubije perje", "Muzička škola", "Problemi", "Muzeji i žene".

1936 - Rođen je južnoafrički državnik Frederik Vilhelm de Klerk, koji je doprineo okončanju rasne diskriminacije. Kao predsednik Južne Afrike početkom devedesetih 20. veka odlučujuće je uticao da režim aparthejda bude demontiran.

1936 - Umro je grčki državnik Elefterios Venizelos, osnivač Liberalne stranke i pet puta predsednik vlade od 1910. do 1933. Predvodio je borbu za oslobođenje Krita od Turaka i ujedinjenje tog grčkog ostrva u Mediteranu s maticom. Sklopio je Balkanski savez i ušao u Prvi balkanski rat protiv Turske 1912. i uspeo je da ojača i proširi Grčku u dva balkanska i u Prvom svetskom ratu. Bio je veliki prijatelj Srbije. Kad su tokom Prvog svetskog rata Centralne sile ponudile Grčkoj teritorijalne ustupke, pod uslovom da prekrši sporazum o savezništvu sa Srbijom i stupi u rat protiv nje, ponudu je odbio, rečima: "Grčka je suviše mala zemlja da bi učinila tako veliku podlost". Kao premijer reformisao je radničko i agrarno zakonodavstvo i reorganizovao kopnenu armiju i ratnu mornaricu. Umro je Francuskoj, u emigraciji, gde se našao zbog suštinskog dugogodišnjeg neslaganja sa grčkom kraljevskom dinastijom.

1938 - Meksički predsednik Lasaro Kardenas nacionalizovao je sve privatne naftne kompanije, većinom u vlasništvu stranaca, i formirao državni naftni monopol "Pemeks".

1940 - Prilikom susreta vođa Nemačke i Italije Adolfa Hitlera i Benita Musolinija na prelazu Brener u Alpima dogovoreno je da Italija za nekoliko meseci uđe u Drugi svetski rat na strani Nemačke.

1946 - Francuska Gijana, Martinik i Gvadelup dobile su status prekomorskih departmana i postale integralni deo Francuske.

1948 - Sovjetski Savez je iz tadašnje Jugoslavije opozvao vojne stručnjake pod izgovorom da su "okruženi neprijateljstvom", a sutradan i civilne, u pokušaju da jugoslovensko rukovodstvo pritiskom natera da prihvati kurs koji je nametao Informbiro.

1962 - Potpisan je sporazum o prekidu vatre u Alžiru, čime je okončan osmogodišnji rat za nezavisnost te francuske kolonije.

1965 - Sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov izašao je iz vasionskog broda "Vashod 2" i postao prvi čovek koji je "šetao" kosmosom.

1965 - Umro je bivši egipatski kralj Faruk I, poslednji monarh Egipta. Na presto je stupio 1936, ali je njegov vladarski autoritet okrnjila nemogućnost da spreči britansko uplitanje u unutrašnja pitanja Egipta i vojni poraz u prvom arapsko-izraelskom ratu 1948. S vlasti su ga 1952. zbacili pobunjeni oficiri, posle čega je prinuđen da ode u izbeglištvo i umro je u Rimu.

1969 - Predsednik SAD Ričard Nikson izdao je tajnu naredbu o bombardovanju Kambodže.

1970 - Proamerički general Lon Nol izveo je državni udar u Kambodži dok je šef države princ Norodom Sihanuk bio u poseti Moskvi.

1975 - Skupština Tunisa proglasila je Habiba Burgibu doživotnim šefom države.

1978 - Bivši pakistanski šef vlade Zulfikar Ali Buto proglašen je krivim na montiranom suđenju i osuđen na smrt jer je navodno naredio ubistvo političkog protivnika.

1980 - Umro je nemački filozof Erih From. Kritički je tumačio Sigmunda Frojda, sa marksističkih pozicija. Emigrirao je iz Nemačke pred nacizmom. Dela: "Bekstvo od slobode", "Čovek za sebe", "Zdravo društvo", "Veština voleti", "Zen-budizam i psihoanaliza", "Anatomija ljudske destruktivnosti", "Misija Zigmunda Frojda", "Marksova koncepcija čoveka", "Čovekovo srce", "Bićete kao bogovi".

1983 - Umro je bivši italijanski kralj Umberto II, poslednji monarh Italije, koji je na prestolu proveo samo mesec dana. Postao je kralj u maju 1946, posle abdikacije oca Vitorija Emanuela III, ali je i sam abdicirao u junu 1946, jer su Italijani referendumom odabrali republiku, posle čega je morao da emigrira i umro je u Švajcarskoj.

1994 - U Vašingtonu je u prisustvu predsednika SAD Bila Klintona potpisan sporazum o muslimansko-hrvatskoj federaciji u BiH, koja je kasnije, Dejtonskim sporazumom, postala jedan od dva entiteta u bivšoj jugoslovenskoj republici Bosni i Hercegovini.

1997 - Izraelci su počeli izgradnju jevrejskog naselja Har Homa u istočnom Jerusalimu, što je izazvalo ogorčene proteste Palestinaca.

1999 - Predstavnici kosovskih Albanaca posle fingiranih pregovora potpisali su u Parizu papir koji su SAD i njeni NATO saveznici nazvali "međunarodnim mirovnim sporazumom". "Sporazum" je nesumnjivo bio uperen protiv suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije i SRJ. Delegacija Srbije odbila je da ga potpiše, što je učinio i predstavnik Rusije u svojstvu svedoka. Šest dana potom otpočela je agresija NATO na Srbiju (SRJ).

2000 - Pobedom kandidata Demokratske partije progresa Čen Šui Bijana, pristalice nezavisnosti Tajvana od Kine, na tom kineskom ostrvu je posle više od pola veka okončana vladavina Nacionalističke partije.

2003 - Predsednik Iraka Sadam Husein, u jednom od retkih pojavljivanja u javnosti, saopštio je Iračanima posredstvom televizije, obučen u vojnu uniformu, da je odbacio američki ultimatum da ode u izbeglištvo ili da se suoči s ratom.

2008 - Tibetanska vlada u egzilu saopštila je da je u Lasi na Tibetu, poginulo 99 ljudi, u sukobima tibetanskih demonstranata i kineskih snaga bezbednosti, tokom višednevnih nemira započetih 8 dana ranije, povodom obeležavanja 49. godišnjice tibetanske pobune, koju je tada ugušila vojska.

2008 - Umro je Entoni Mingela, britanski pisac, glumac i režiser, dobitnik Oskara. Filmovi: "Talentovani gospodin Ripli", "Hladna planina", "Provalnik". Za film "Engleski pacijent", nastao na osnovu knjige kanadskog pisca Majkla Ondatjea, Mingela je dobio Oskara 1996.

2008 - Preminuo je srpski glumac Živojin Žika Milenković. Pozorišnu karijeru započeo je u rodnom Nišu, a nastavio je u Beogradskom dramskom pozorištu, u kojem je radio do penzionisanja. Igrao je u preko 150 pozorišnih predstava, oko 30 filmova i više od 300 televizijskih emisija.

2015 - U napadu koji su izvršili islamski teroristi, u muzeju Bardo u glavnom gradu Tunisa, poginule su 23 osobe, među kojima strani turisti, dva napadača, jedna pripadnica osoblja i jedan pripadnik tuniske službe bezbednosti. Stradali turisti bili su Južnoafrikanci, Francuzi, Poljaci i Italijani.

2015 - Ukrajinski predsednik Petro Porošenko potpisao je Zakon o posebnom statusu Donbasa, koji predviđa ograničenu autonomiju pošto budu sprovedeni lokalni izbori po ukrajinskim zakonima. Prethodnog dana, ukrajinska Rada (skupština) odobrila je, u skladu sa mirovnim sporazumom iz Minska iz septembra 2014. privremeni specijalni status Donbasu, oblasti na istoku Ukrajine koja je pod kontrolom proruskih snaga.

2017 - Umro je Čak Beri, američki muzičar, pionir rok end rola. Čarls Edvard Anderson "Čak" Beri, upamćen je po hitovima poput Džoni Bi Gud (Johnny B. Goode,), Rol Over Betoven ili Svit Litl Sikstin (Sweet Little Sixteen). Nagradu Gremi, za životno delo, dobio je 1984. i bio je među prvima koji su ušli u Rok end rol kuću slavnih 1986. godine.

2018 - Vladimir Putin ubedljivo je pobedio na predsedničkim izborima u Rusiji, osvojivši 76,67 odsto glasova, čime je obezbeđen novi mandat.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.