Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Nov.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vremeplov: Rođen Stevan Sremac

Na današnji dan, 1855. godine, rođen je srpski pisac Stevan Sremac, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih realista u srpskoj književnosti. Gimnaziju i istorijsko-filološke studije završio je u Beogradu, gde ga je, iz rodne Sente, doveo ujak Jovan Đorđević, takođe poznati pisac. Bio je dobrovoljac u oslobodilački ratovima Srbije 1876.-78. Veći deo života proveo je kao srednjoškolski profesor po provincijskim mestima Srbije. Pisao je duhovite pripovetke najčešće >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << iz života provincije u kojima je opisivao naravi i specifične ljudske tipove, neretko utemeljene na realnim događajima. Pod naslovom "Iz knjiga starostavnih" objavio je poetizovane pripovetke iz prošlosti Srba. Ostala dela: drame "Ivkova slava", "Zona Zamfirova", romani "Pop Ćira i pop Spira", "Vukadin", politička satira "Luminacija na selu".

Danas je nedelja, 23. novembar, 328. dan 2008. Do kraja godine ima 38 dana.

1221. - Rođen je kastiljanski kralj Alfonso Deseti Učeni, utemeljivač zakonodavstva, pokrovitelj nauke i zanatstva. Bio je neuobičajeno verski tolerantan vladar. Tokom vladavine Kastiljom i Leonom od 1252. do smrti 1284. dvor u Toledu je pretvorio u svojevrstan centar i utočište za brojne učene ljude, uključujući i Jevreje, Mavare (Arape). Njegovim zalaganjem prevedeni su Sveto pismo, Talmud i Kuran i napisan je niz značajnih dela: "Kraljevski zakon", "Astrološka znanja", "Mineralogija", a 1270. je započeto pisanje "Velike i opšte istorije". Zauzeo je 1262. luku Kadis na obali Atlantskog okeana, okončavši petovekovnu mavarsku okupaciju grada.

1531. - Mirom u Kapelu završen je drugi građanski rat u Švajcarskoj i rimokatoličke oblasti priznate su kao deo Švajcarske Konfederacije.

1831. - Štrajk lionskih tkača prerastao je u oružani ustanak. Posle dvodnevnih borbi, tkači i drugi radnici zauzeli su Lion i izabrali privremenu vladu, ali je početkom decembra u grad ušla vojska i ponovo uspostavila poredak. Njihovi zahtevi su odbačeni. Bila je to prva masovna pobuna te vrste u postrevolucionarnoj Francuskoj.

1853. - Umro je srpski lekar i kulturni radnik Jovan Stejić, koji je u duhu racionalizma 18. veka gajio kult razuma i propovedao etiku vrline, rada i dužnosti. Studirao je u Pešti i Beču i potom bio lekar u Šapcu, Kragujevcu i Valjevu. Posle štampanja jedne knjige u kojoj se služio novim pravopisom Vuka Karadžića, sukobio se s knjazom Milošem Obrenovićem i otišao iz Srbije. Po povratku 1840. postavljen je za načelnika saniteta, zatim za sekretara Državnog saveta. U filozofskim spisima je napadao verski fanatizam. Napisao je stručnu kritiku Vukovog prevoda "Novog zaveta".

1876. - Rođen je španski kompozitor i pijanista Manuel de Falja, čija su dela sinteza andalužanske narodne muzike i francuskog impresionizma. Nastojao je da oslobodi špansku muziku vekovnog italijanskog uticaja. U Francuskoj je komponovao popularna dela "Noći u španskim vrtovima" i "Sedam španskih narodnih pesama", a po povratku u otadžbinu izvedeni su baleti "Ljubav čarobnica" i "Trorogi šešir". Razočaran diktaturom generala Franciska Franka, uspostavljenoj u Španiji posle građanskog rata, 1939. je otišao u Argentinu u kojoj je ostao do smrti 1946.

1881. - Rođena je srpska književnica Milica Janković. Slikarsku školu završila je u Beogradu a usavršavala se u Minhenu. Radila je kao nastavnik crtanja. Kao posledica teške bolesti, veći deo života provela je vezana za postelju. Dela: zbirke pripovedaka "Ispovesti", "Neznani junaci", romani "Pre sreće", "Plava gospođa".

1883. - Rođen je meksički slikar Hose Klemente Orosko. Smatran je najvećim slikarom murala u 20. veku i dekorisao je mnoge građevine širom Meksika i SAD. Inspirisao se indijanskim i staromeksičkim motivima.

1887. - Rođen je američki filmski glumac engleskog porekla Vilijam Henri Prat, poznat kao Boris Karlof. Glumio je u prvim horor filmovima i četiri decenije je bio neka vrsta zaštitnog znaka tog žanra. Filmovi: "Zakon podzemlja", "Ludi genije", "Frankeštajn", "Lice sa ožiljkom", "Izgubljena patrola", "Mumija", "Maska Fu Mančua", "Stara mračna kuća", "Čudotvorac", "Crna mačka", "Frankeštajnova nevesta", "Hodajuća smrt", "Frankeštajnov sin", "Teror", "Mete".

1890. - Veliko vojvodstvo Luksemburg otcepilo se od Holandije.

1896. - Rođen je čehoslovački lider Klement Gotvald, predsednik Čehoslovačke od 1948. do smrti 1953. Generalni sekretar Komunističke partije Čehoslovačke postao je 1929. a 1935. izabran je za jednog od sekretara Kominterne. Po povratku u zemlju iz Moskve posle Drugog svetskog rata 1945. postao je zamenik predsednika vlade, ubrzo i šef vlade. Kao šef države posle ostavke Eduarda Beneša organizovao je seriju montiranih sudskih procesa, na kojima je - uključujući smrtne presude - osuđen niz visokih partijskih i državnih rukovodilaca.

1909. - Rođen je Aleksandar Ranković, potpredsednik SFRJ i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije do smenjivanja sa svih funkcija 1966. Posle zavođenja Šestojanuarske diktature 1929. osuđen je na šest godina robije zbog ilegalne komunističke aktivnosti, a 1940. postaje član Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu rukovodio je pripremama za ustanak protiv okupatorske nemačke vojske i nacistička policija uhapsila ga je u Beogradu krajem jula 1941. Posle hapšenja u bolnici je držan pod stražom, ali je oslobođen smelom akcijom beogradskih skojevaca. Kao organizacioni sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba partizanskih jedinica, osnovao je 1944. službu bezbednosti pod nazivom Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA). Posle rata bio je ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik savezne vlade. U političkom obračunu s njim na Četvrtom plenumu Centralnog komiteta SKJ 1966. na Brionima, jugoslovenski predsednik Josip Broz ga je optužio za zloupotrebe Službe državne bezbednosti i lišen je svih funkcija i potpuno isključen iz javnog života.

1933. - Rođen je poljski kompozitor Kžištof Penderecki, predstavnik avangardne muzike, koji je stvorio sopstveni dramatični jezik nekonvencionalnih izražajnih sredstava, izuzetnih vokalnih efekata. Dela: orkestarska - "Emanacije", "Tužbalica za žrtve Hirošime", "Muka po Luki", opere - "Đavo iz Ludena", "Kralj Ibi".

1940. - Vlada rumunskog diktatora Jona Antoneskua pristupila je Trojnom paktu.

1961. - Dominikanska Republika promenila je naziv glavnog grada Siudad Truhiljo u Santo Domingo.

1971. - Kina je postala stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

1976. - Umro je francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije, Španskog građanskog rata i komandant u francuskom Pokretu otpora. Posle studija arheologije, otišao je u Indokinu radi arheoloških iskopavanja, ali se ubrzo pridružio tamošnjem revolucionarnom pokretu. Kao član Internacionalnih brigada borio se u građanskom ratu u Španiji, a u okupiranoj Francuskoj se 1942. pridružio Pokretu otpora. U vladi generala Šarla De Gola postao je 1959. ministar informacija i kulture, ali je podneo ostavku posle majskih studentskih demonstracija 1968. U duhu angažovane umetnosti analizirao je problematiku savremenog sveta. Dela: "Kraljevski put", "Nada", "Altenburški orasi", "Antimemoari", "Iskušenje Zapada", "Osvajač", "Ljudska sudbina", "Imaginarni muzej", "Ogled o Goji", "Metamorfoza bogova".

1978. - Ciklon je usmrtio najmanje 1.000 ljudi na istočnoj obali Šri Lanke.

1980. - U južnom italijanskom gradu Eboli u zemljotresu je poginulo 2.735 ljudi.

1983. - Sovjetski Savez je napustio razgovore o ograničenju naoružanja u Ženevi u znak protesta zbog razmeštanja američkih krstarećih raketa u Evropi.

1994. - Velika količina uranijuma za izradu atomskih bombi prebačena je iz Kazahstana u SAD.

1995. - Umro je francuski filmski režiser Luj Mal. Njegova filmska ostvarenja odisala su naglašenim intelektualizmom. Filmovi: "Lift za gubilište", "Ljubavnici", "Zaza u Metrou", "Privatan život", "Viva Marija", "Kalkuta", "Lakom Lisjen", "Crni mesec", "Atlantik siti".

1996. - Oteti etiopski avion "Boing 767", sa 163 putnika i 12 članova posade, pao je u more blizu Komorskih ostrva zbog toga što je ostao bez goriva. U nesreći je poginulo 125 ljudi.

1997. - Umro je Ivan Đurić, srpski istoričar - vizantolog i političar. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je profesor na katedri za Istoriju Vizantije i saradnik Vizantološkog instituta Srpske akdemije nauka i umetnosti, kao i gostujući profesor u Francuskoj. Bavio se i politikom. Dela: "Sumrak Vizantije" (proširen doktorat pod nazivom "Vreme Jovana Osmog Paleologa"), saradnik na zajedničkom delu "Oksfordski rečnik Vizantije".

2003. - Predsednik Gruzije Eduard Ševarnadze podneo je ostavku, kao posledica masovnih demonstracija njegovih političkih protivnika.

2006. - U Bagdadu je najmanje 202 ljudi ubijeno, a 250 ranjeno u napadu bombaša samoubica, pošto su eksplodirala 3 automobila bombe, kao i u minobacačkoj vatri sunitskih ekstremista.

2006. - Umro je francuski glumac Filip Noare. U svojoj 55-godišnjoj karijeri snimio je 125 filmova i osvojio je dva puta francusku filmsku nagradu - Cezar, za najboljeg glumca, 1976. i 1990. za uloge u filmovima "Stara puška" u kome je igrao sa Romi Šnajder i "Život i ništa drugo".

2007. - Umro je Vladimir Krjučkov, poslednji čelnik KGB-a (Komitet državne bezbednosti Sovjetskog Saveza). Krjučkov, general Sovjetskog Saveza, je pedesetih i šezdesetih radio u diplomatiji, a od 1967. nalazio se u KGB-u. U avgustu 1991. bio je član Državnog komiteta za vanredno stanje - grupe partijskih, vojnih i državnih funkcionera, koji su pokušali da izvrše državni udar, kako bi očuvali Sovjetski državu. Svi su bili uhapšeni a Jeljcin ih je amnestirao 1994. Do poslednjeg dana Krjučkov je tvrdio da će SAD nastojati da i teritorijalno razbiju Rusiju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...