Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Jul.2008, 02:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vremeplov: Rođen Nikola Tesla

Na današnji dan 1856. godine rođen je srpski naučnik i pronalazač Nikola Tesla, nesumnjivo jedan od najvećih umova u istoriji. Njegovim izumima u mnogo čemu postavljen je pravac naučno-tehničkog razvoja u 20. veku.

1509. - Rođen je švajcarski verski reformator francuskog porekla Žan Kalvin, osnivač jedne protestantske hrišćanske zajednice - po njemu nazvane Kalvinisti, jedne od najvažnijih u okviru antirimokatoličke reformacije. Od rimokatoličkih progona >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sklonio se u Ženevu i tu je osnovao prvu protestantsko-kalvinsku versku zajednicu, a najvažnije verske ideje izložio je 1536. u delu "Ustanove hrišćanske vere". Kalvinov pristup bio je mnogo isključiviji nego Luterov i uopšte njegovi sledbenici važili su za vanredno stroge i prema sebi i prema drugima. Početkom devetnaestog veka obe te zajednice formirale su Evangelističku zajednicu, u okviru koje i danas postoje Augzburški (luteranski) i Helvetski (kalvinistički) deo.

1774. - Posle šestogodišnjeg rata između Rusije i Osmanskog carstva sklopljen je Kučuk-kanardžijski mir kojim je Rusiji priznato pravo da štiti hrišćane i njihove ustanove u Turskoj, da ima diplomatske predstavnike pri Porti (turska vlada) i da otvara trgovinske konzulate u turskim gradovima. Rusija je dobila i tvrđavu Kinburn na ušću Dnjepra u Crno more, Kerč i Kenikale na Krimu i slobodnu plovidbu trgovačkih brodova Dunavom i Crnim morem.

1830. - Rođen je francuski slikar i grafičar Kamij Pisaro, jedan od glavnih predstavnika impresionizma.

1834. - Rođen je češki pisac Jan Neruda, koji je odigrao važnu ulogu u formiranju češkog realizma i borbi protiv malodušnosti sunarodnika podleglih nemačkoj kulturi. Bio je to period kada su nemačka kultura i jezik toliko preovlađivali u Češkoj da su gotovo svi gradovi imali potpuno nemački karakter.

1856. - Rođen je srpski naučnik i pronalazač Nikola Tesla, nesumnjivo jedan od najvećih umova u istoriji. Njegovim izumima u mnogo čemu postavljen je pravac naučno-tehničkog razvoja u 20. veku. Rođen je kao sin sveštenika Srpske pravoslavne crkve. Studirao je elektrotehniku, ali je nikada nije završio. Nasuprot svim velikim autoritetima njegovog vremena instistirao je na korišćenju naizmenične struje namesto jednosmerne. Pronašao je obrtno magnetno polje, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika i elektrotehnika uopšte. Bez njegovih izuma savremena civilizacija imala bi potpuno drugačiji izgled. Pionir je i radio tehnike, bežične telegrafije, radara. Patentirao je oko 700 pronalazaka. Nakon što je prekinuo studije u Gracu, izvesno vreme proveo je u Budimpešti i Parizu, zatim odlazi u SAD, gde će živeti do kraja života. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica jačine magnetnog polja.

1871. - Rođen je francuski pisac Marsel Prust, autor dela beskrajno složene i tanane konstrukcije, koji je izvršio ogroman uticaj na evropski roman 20. veka.

1926. - Rođen je srpski glumac Pavle Vuisić. Orson Vels ga je opisao kao: "vulkan glume, života i snage". Već u prvom filmu "Čudotvorni mač" Vojislava Nanovića 1950. nametnuo se neobično snažnom glumačkom ličnošću, koja je potom obeležila više od 100 filmova i mnoštvo TV serija i drama, poput kultne "Šešir gospodina Vujića". Filmovi: "Ko to tamo peva", "Sećaš li se Doli Bel?", "Maratonci trče počasni krug", "Hajka", "Kampo Mamula", "Dim", "Mačak pod šlemom", "Parče plavog neba", "Žeđ", "Horoskop", "Inspektor", "Sam", "Pogon B", "Kad čuješ zvona", "Događaj", "Konjuh planinom".

1940. - Napadom najmanje 70 nemačkih bombardera na ciljeve u južnom Velsu, u Drugom svetskom ratu počela je bitka za Britaniju.

1943. - Britanska Osma i američka Sedma armija počele su u Drugom svetskom ratu desant na Siciliju, prvi uspešan napad zapadnih saveznika na evropskom tlu. Sicilija je oslobođena polovinom avgusta 1943, što je ubrzalo slom fašističkog režima Benita Musolinija.

1962. - Iz Kejp Kaneverala lansiran je američki telekomunikacioni satelit "Telstar", koji je omogućio prenos TV programa preko Atlantskog okeana.

1973. - Bahamska ostrva su stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta, posle 190 godina britanske kolonijalne vladavine.

1991. - Boris Jeljcin je preuzeo dužnost predsednika Rusije kao prvi šef te države koji je to postao zahvaljujući pobedi na izborima - ukoliko izuzmemo period parlamentarizma u doba carske Rusije, posle 1905.

1992. - Bivšeg panamskog diktatora Manuela Norijegu - koji je bio štićenik SAD dok nije ugrozio američke interese - sud u SAD je osudio na 40 godina robije, pod optužbom da je dozvolio korišćenje Paname za šverc droge.

1995. - Vođu burmanske opozicije i dobitnicu Nobelove nagrade za mir Aung San Su Ći vojna hunta Burme je oslobodila iz kućnog pritvora, šest godina pošto joj je ograničila slobodu kretanja.

1997. - Pripadnici elitne britanske jedinice u sastavu Snaga za stabilizaciju (Sfor) u Bosni i Hercegovini ubili su pored jednog jezera kod Banja Luke bivšeg šefa policije u Prijedoru Simu Drljaču, kojeg je Međunarodni sud u Hagu stavio na tajnu listu optuženih za ratne zločine.

2003. - Umro je fiziolog Radoslav Anđus, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je autoritet u oblasti fiziologije u međunarodnim okvirima. Bavio se istraživačkim radomu Parizu, Londonu, Filadelfiji.

2006. - Poginuo je čečenski terorista Šamil Basajev. On i niz drugih terorista ubijeni su, od strane ruskih snaga bezbednosti, u operaciji u Ingušetiji dok su pripremali terorističke akte u toj kavkaskoj oblasti. Rusija smatra Basajeva odgovornim za niz terorističkih akata u kojima je poginulo više stotina ljudi.

2007. - Umro je srpski sineasta Dragoljub Ivkov. Od 1951. amaterski se bavio filmom, s velim uspehom. Arhitekta po obrazovanju, Ivkov je profesionalno radio od 1960. kao filmski arhitekta. Potpisao je scenografiju u više od 30 domaćih ostvarenja i koprodukcija, u delima Žike Pavlovića, Dušana Makavejeva, Kokana Rakonjca, Marka Babca, Aleksandra Petkovića. U Puli je 1967. dobio glavnu nagradu za scenografiju Pavlovićevog filma "Buđenje pacova" a 1976. Zlatnu arenu za "Čuvar plaže u zimskom periodu" Gorana Paskaljevića.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...