Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Dec.2008, 04:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vremeplov: Rođen Nikola Pašić

Na današnji dan 1845.godine rođen je srpski državnik Nikola Pašić, jedan od osnivača Radikalne stranke 1881. i njen vođa, tvorac Vidovdanskog ustava 1921, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Posle gušenja Timočke bune 1883, koju su u zaječarskom kraju podstakli radikali, emigrirao je i u odsustvu je osuđen na smrt. Kralj Milan ga je kasnije pomilovao. Odlučujuće je doprineo da Srbija 1888. dobije ustav koji je bio toliko liberalan da je primorao Kralja Milana da se povuče. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Ubrzo po abdikaciji kralja Milana u korist sina Aleksandra 1889, postao je predsednik skupštine, a 1891. predsednik vlade. Dominantnu političku poziciju u Srbiji učvrstio je posle dolaska na vlast kralja Petra I Karađorđevića 1903. Ponovo je vodio vladu od 1904. i potom još tri puta, a posle Prvog svetskog rata bio je tri puta i predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Odlučno se odupro pokušajima Austro-Ugarske da potčini Srbiju, učestvovao je u stvaranju Balkanskog saveza uperenog protiv Osmanskog carstva i bio odani pristalica carske Rusije. Uz kralja Aleksandra (tada regenta) predvodio je Srbiju u pobedonosnim balkanskim ratovima 1912. i 1913. i u Prvom Svetskom ratu od 1914. do 1918.

1494. - U Rim su ušle snage francuskog kralja Šarla Osmog, koji je pod pritiskom plemstva počeo osvajanje Italije. Rat je trajao 61 godinu posle kraljeve smrti, do 1559. a pohodi na Italiju doprineli su prodoru humanističke kulture u do tada kulturno inferiornu Francusku.

1600. - Engleska kraljica Elizabeta I izdala je povelju o osnivanju Istočnoindijske kompanije, koja je sa ekonomskom motivacijom zaposedala područje Indije kao i obližnje teritorije Azije.

1617. - Rođen je španski slikar Bartolomeo Esteban Muriljo, koji je najviše slikao religiozne kompozicije baroknog stila. Radio je i realističke prizore sa sentimentalnim podtekstom iz života ulične dece, poput slika "Mali prosjak", "Deca jedu dinju".

1719. - Umro je engleski astronom Džon Flemstid, koji je na osnovu dozvole kralja Čarlsa Drugog 1675. osnovao nacionalnu opservatoriju u Griniču i zvanično postao "prvi kraljevski astronom". Njegov zvezdani katalog, s više od 3.000 zvezda, odredio je položaj zvezda s većom preciznošću nego ikad do tada. Zabeleženo je i da je bio svadljiv čovek i da se prepirao sa Isakom Njutnom i Edmundom Halejem povodom njihovih zahteva da im omogući pristup u opservatoriju u Griniču.

1869. - Rođen je francuski slikar i vajar Anri Matis, koji se posle završenih studija prava opredelio za slikarstvo. U početku pod uticajem Gistava Moroa, Pola Sezana i Pola Gogena, od 1905. oformio je lični izraz i predvodio novi slikarski pravac - fovizam. Najviše je slikao ženske figure (odaliske) i mrtvu prirodu, ali i predele, kompozicije i nacrte za baletske dekore i kostime. Inspirisao se orijentalnim motivima, ćilimima i minijaturama. Radio je i bakroreze, drvoreze i litografije. Često se vraćao skulpturi, u početku pod uticajem Ogista Rodena. Snažno je uticao na moderno evropsko slikarstvo.

1877. - Umro je francuski slikar Gistav Kurbe, osnivač realističke škole i jedan od prvih umetnika koji je radio u prirodi, učesnik Pariske komune 1871. Počeo je kao neobarokni romantičar da bi se posle 1848. opredelio za opozitan stav. Opor i snažan, odbacio je romantične pejzaže i idealizovanje ljudi i prizora, izvršivši ogroman uticaj na evropsko slikarstvo sredinom 19. veka. Glavna dela: "Atelje", "Tucači kamena", "Talas", "Pogreb u Ornanu".

1879. - Američki pronalazač Tomas Alva Edison je u Menlo Parku, Nju Džersi, prvi put javno demonstrirao svoju električnu sijalicu.

1880. - Rođen je američki general Džordž Maršal, načelnik Generalštaba kopnene vojske SAD od 1939. do 1945, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1953. tvorac "Maršalovog plana" pomoći zemljama zapadne Evrope posle Drugog svetskog rata. Kao državni sekretar SAD (od 1947. do 1949.) sačinio je plan prihvaćen na konferenciji 16 zapadnih zemalja 1947. u Parizu, na osnovu kojeg je dodeljena pomoć od 15 milijardi dolara, najviše Velikoj Britaniji, Zapadnoj Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Austriji i Turskoj. Plan je postao jedan od bitnih elemenata NATO, osnovanog 1949.

1882. - Umro je francuski državnik i advokat Leon Mišel Gambeta, jedan od osnivača Treće republike, koji je znatno doprineo uspostavljanju parlamentarne demokratije posle pada cara Napoleona Treeg. U borbi protiv cara predvodio je republikance, a u Francusko-pruskom ratu u oktobru 1870. kao ministar unutrašnjih poslova u vladi nacionalne odbrane odleteo je iz opsednutog Pariza balonom u unutrašnjost i organizovao borbu protiv Nemaca. Od 1879. do 1881. bio je predsednik francuske skupštine a potom do 1882. predsednik vlade.

1911. - Marija Kiri dobila je Nobelovu nagradu za hemiju za istraživanje radioaktivnih elemenata. Bila je to njena druga Nobelova nagrada - prvu je dobila 1903. takođe za hemiju.

1945. - U saobraćaj je predat treći put obnovljen železnički most preko Save kod Beograda.

1946. - Predsednik SAD Hari Truman formalno je proglasio kraj neprijateljstava u Drugom svetskom ratu.

1948. - Umro je engleski vozač brzih automobila i čamaca Malkolm Kempbel, koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao svetski brzinski rekord u vožnji automobilom, a između 1937. i 1939. tri puta u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra). Očeve rekorde oborio je sin Donald, koji je 1967. poginuo u čamcu "Plava ptica" prilikom postavljanja novog svetskog rekorda na vodi od 527,9 kilometara na čas.

1951. - Umro je sovjetski političar i diplomata Litvinov Maksim Maksimovič, šef sovjetske diplomatije od 1930. do 1939. Posle hapšenja 1901. u zatvoru se pridružio pristalicama potonjeg vođe Oktobarske revolucije Lenjina, a 1902. pobegao je s robije i emigrirao u Švajcarsku, gde je 1903. i formalno pristupio boljševicima, istupivši iz "Inostrane lige ruske revolucionarne socijaldemokratije". Od 1918. bio je prvi predstavnik sovjetske vlade u Velikoj Britaniji, a od 1921. zamenik ministra inostranih poslova. Učestvovao je u mnogim pregovorima i često predvodio delegacije Sovjetskog Saveza u inostranstvu, a od 1941. do 1943. bio je ambasador u SAD.

1961. - Libanska armija je u Bejrutu sprečila Sirijsku narodnu partiju da izvrši državni udar.

1968. - Supersonični sovjetski putnički avion "TU-144" obavio je prvi let, nekoliko meseci pre britansko-francuske supersonične letilice "Konkord".

1980. - Umro je američki filmski režiser Raul Volš, koji se okušao u više filmskih žanrova, posebno uspešno u vesternima, u kojima je pokazao majstorstvo u slikanju sirove ljudske prirode. Filmovi: "Bagdadski lopov", "Cena slave", "Umrli su u čizmama", "Džentlmen Džim", "Srebrna reka", "Udaljeni bubnjevi", "Svet u njegovim rukama", "Belo usijanje", "Goli i mrtvi", "Udaljena truba".

1981. - U vojnom udaru koji je predvodio vazduhoplovni poručnik Džeri Rolings, u Gani je oborena civilna vlada Hile Limana.

1983. - U vojnom udaru u Nigeriji svrgnut je predsednik Šehu Šagari, koji je na vlast došao na izborima 1979. kada je okončana 13-godišnja vojna uprava. Predsednik je tada postao šef vojne hunte general Muhamed Buhari.

1988. - Indija i Pakistan sklopili su sporazum koji predviđa da predmet mogućih sukoba između dve zemlje neće biti nuklearna postrojenja.

1998. - Ministri finansija Evropske unije saopštili su konačne kurseve prema kojima će se nacionalne valute zemalja EU menjati kad jedinstvena evropska valuta Evro bude zaživela u opticaju 1. januara 1999.

1999. - Predsednik Rusije Boris Jeljcin obelodanio je, iznenada, nameru da se povuče sa čela države. Za vršioca dužnosti šefa države imenovao je Vladimira Putina.

1999. - Predsednik Paname Mireja Moskoso formalno je od SAD povratio kontrolu svoje zemlje nad Panamskim kanalom.

2004. - U požaru koji je izbio u jednoj diskoteci u glavnom gradu Argentine, Buenos Airesu, poginulo je 177 ljudi, a 889 je povređeno.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...