Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Sep.2008, 03:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vremeplov: Osnovana Velika škola u Beogradu

Na današnji dan 1808.godine u Beogradu je osnovana Velika škola, prva visokoškolska ustanova u tadašnjoj Srbiji i začetak beogradskog univerziteta. Najstarija ustanova sa rangom visoke škole kod Srba je bogoslovija u Karlovcima - iako sada u rangu srednje škole u doba Austrije ona je imala visokoškolski rang. Za otvaranje Velike škole glavnu zaslugu imao je Dositej Obradović. Sačuvano je njegovo pozdravno slovo prilikom otvaranja. Među dvadesetak učenika-studenata bili su i Aleksa, sin >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa kao i Vuk Karadžić. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. njen rad je obustavljen.
Danas je subota, 13. septembar, 257. dan 2008. Do kraja godine ima 109 dana
1506. - Umro je italijanski slikar i graver Andrea Mantenja, koji je izradio veličanstvene freske u crkvi eremita u Padovi, srušenoj u Drugom svetskom ratu, kao i u dvorcu u Mantovi. Slike: "Parnas", "Raspeće", "Sveti Sebastijan", "Obrezanje", "Poklonstvo kraljeva".
1592. - Umro je francuski pisac i filozof Mišel Ejkvem de Montenj, obnovitelj intelektualnog skepticizma i vesnik slobodnije društvene misli u 17. i 18. veku. Smatrao je da je ljudski razum nemoćan u traženju istine i pravde, ali da je svaki čovek dužan da nađe izvesne norme u privatnom i javnom životu kako bi živeo razumno, svestan svojih opšteljudskih odgovornosti. Dela: "Eseji", "Dnevnik putovanja".
1598. - Umro je španski kralj Felipe II, koji je predvodio zemlju u ratovima protiv Osmanskog carstva od 1571. do 1578. i protiv Engleske od 1588, okončanom šest godina posle njegove smrti. Posle sloma njegove "Nepobedive armade" 1588. u bici s engleskom mornaricom u kanalu Lamanš, Španija nikad više nije postala svetska sila prvog reda, kao što je to bila do tada.
1788. - Njujork je proglašen prvom federalnom prestonicom SAD.
1804. - Vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe uputio je prvu ustaničku delegaciju u Rusiju, da bi je zainteresovao za ustanak i tražio pomoć u oružju za borbu protiv Turaka. Prota Mateja Nenadović, Petar Čardaklija i Jovan Protić primljeni su hladno na ruskom dvoru i rečeno im je da ne očekuju oružanu pomoć. Bilo je to vreme opšte evropske krize zbog Napoleonovih ratova pa je otuda Rusija morala da bude posebno oprezna.
1808. - U Beogradu je osnovana Velika škola, prva visokoškolska ustanova u tadašnjoj Srbiji i začetak beogradskog univerziteta. Najstarija ustanova sa rangom visoke škole kod Srba je bogoslovija u Karlovcima - iako sada u rangu srednje škole u doba Austrije ona je imala visokoškolski rang. Za otvaranje Velike škole glavnu zaslugu imao je Dositej Obradović. Sačuvano je njegovo pozdravno slovo prilikom otvaranja. Među dvadesetak učenika-studenata bili su i Aleksa, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa kao i Vuk Karadžić. Posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. njen rad je obustavljen.
1819. - Rođena je nemačka pijanistkinja Klara Šuman, jedan od najvećih klavirskih majstora 19. veka, koja je koncertnu karijeru počela u devetoj godini. Širom Evrope popularisala je dela Roberta Šumana, za kojeg se udala 1840, kao i Ludviga van Betovena, Frederika Šopena, Johanesa Bramsa, Feliksa Mendelsona.
1842. - Aleksandar Karađorđević, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, proglašen je za kneza Srbije pošto su ustavobranitelji proterali Mihaila Obrenovića. Zbog suprotstavljanja ustavobraniteljskom Savetu i delimičnog vezivanja za Austriju, jedna struja ustavobranitelja zbacila ga je 1858. na Svetoandrejskoj skupštini i vratila na presto kneza Miloša Obrenovića. U vreme njegove vladavine objavljeno je "Načertanije" Ilije Garašanina (neka vrsta spoljnopolitičkog programa), donet je Građanski zakonik i reformisano sudstvo, a Srbiji su 1856. na Pariskom kongresu date garancije velikih sila. Uopšte period njegove vlade bio je doba opšteg napretka ali je jedna grupa takozvanih ustavobranitelja pokušavala da vlada samovoljno i nasuprot kneževoj volji, da bi na kraju uspela i da ukloni samog kneza. Takođe knez Aleksandar je doveo masu školovanih Srba iz Austrije (većinom iz Vojvodine) što je izazvalo opšte nezadovoljstvo.
1874. - Rođen je austrijski kompozitor Arnold Šenberg, osnivač i teoretičar modernog muzičkog ekspresionizma, profesor muzičkih akademija u Beču, Berlinu, Bostonu i Los Anđelesu. U ranim kompozicijama bio je sledbenik romantizma, ali je kasnije napustio tonalni sistem i komponovao atonalno. Uveo je nov dvanaestotonski način komponovanja, nevezan za usvojena harmonska pravila. Napisao je "Nauku o harmoniji" i nedovršeni "Priručnik za kontrapunkt" i "Teoriju kompozicije". Muzička dela: opera "Mojsije i Aron", simfonijska poema "Peleas i Melisandra", kantate "Gurelider", "Preživeli iz Varšave", melodrama "Pierrot lunaire", monodrama "Očekivanja".
1882. - Posle ustanka koji je ugrozio planove Londona o korišćenju Sueckog kanala, Britanci su porazili egipatsku vojsku kod Tel el Kebira u donjem Egiptu i nastavili osvajanje te zemlje i susednog Sudana. Egipat je formalno još uvek bio deo Turske, ali sa potpunom samoupravom.
1894. - Rođen je engleski pisac Džon Bojnton Pristli, autor dela koja se odlikuju vedrinom i humorom, ali i društvenim kritikom. Dela: romani "Dobri drugovi", "Englesko putovanje", "Ponoć u pustinji", "Anđeosko sokače", drame "Opasna okuka", "Dođoše do grada", "Inspektor je došao", "Čaša piva", eseji "Engleski komični likovi", "Engleski roman", "Engleski humor", "Dikens i njegov svet", "Književnost i zapadnjak".
1903. - Rođen je srpski pisac Branimir Ćosić, koji je mahom pisao o životu mladih posle Prvog svetskog rata, problemima njihovog unutrašnjeg života i morala u međuratnom Beogradu. Dela: romani "Pokošeno polje", "Vrzino kolo", "Dva carstva", pripovetke "Priče o Boškoviću", "Egipćanka i druge priče", eseji "Deset pisaca - deset razgovora", "Kroz knjige i književnost".
1922. - U El Aziziji u Libiji izmerena je najviša temperatura u hladu - 58 stepeni Celzijusa.
1923. - U Španiji je vlast prigrabio general Miguel Primo de Rivera i uz blagoslov kralja Alfonsa XIII zaveo je izrazito desnu diktaturu kojom su privremeno ugušene revolucionarne tendencije.
1955. - Sovjetski Savez i Zapadna Nemačka uspostavili su diplomatske odnose.
1971. - U napadu američke policije i Nacionalne garde, kojim je okončana petodnevna pobuna u njujorškom zatvoru Atika, poginuo je 31 zatvorenik i 11 zatvorskih čuvara.
1989. - Najveće ikad održane demonstracije protiv aparthejda u Južnoj Africi, u Kejptaunu, je predvodio nadbiskup Dezmond Tutu.
1991. - Sovjetski Savez i SAD su se sporazumeli da obustave doturanje naoružanja zaraćenim stranama u Avganistanu.
1992. - Umro je američki filmski glumac Entoni Perkins, koji se specijalizovao za uloge senzitivnih, smetenih i nervoznih ličnosti. Filmovi: "Psiho", "Prijateljsko ubeđivanje" (Oskar), "Proces", "Fedra", "Volite li Bramsa?", "Kvaka 22", "Sudija za vešanje", "Ubistvo u Orijent ekspresu", "Crna rupa".
1993. - Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija potpisali su u Vašingtonu mirovni sporazum.
1995. - Grčka i Bivša jugoslovenska Republika Makedonija potpisale su u Njujorku sporazum o normalizaciji odnosa, uz međusobno priznanje, pri čemu se vlada u Skoplju obavezala da promeni izgled državne zastave i zapiše u ustav da nema teritorijalne pretenzije prema južnom susedu.
2001. - Državni sekretar SAD Kolin Pauel potvrdio je, prvi put, da je saudijski islamski terorista Osama bin Laden osumnjičen kao organizator terorističkih napada Al Kaide, koji su izvedeni dva dana ranije i u kojima je u Njujorku i Vašingtonu ubijeno oko 3.000 ljudi.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...