Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Mar.2012, 02:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vremeplov: Jugoslavija pristupila Trojnom paktu

NOVI SAD -

Na današnji dan 1941.godine Jugoslavija je u Beču potpisala protokol o pristupanju Trojnom paktu. Nepuna dva dana potom, vojnim udarom oboreni su vlada i regent, princ Pavle Karađorđević. Tome su prethodile masovne demonstracije u Beogradu i drugim srpskim gradovima, koje su izazvale bes u Berlinu. Nemačka je već 6. aprila, u ranu zoru, bez objave rata, počela napad na Kraljevinu Jugoslaviju bombardovanjem Beograda.

Danas je nedelja, 25. mart. Do kraja godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ima 281 dan.

1196. - Veliki župan Raške Stefan Nemanja predao je vlast drugorođenom sinu Stefanu, a ne prvencu Vukanu. Na odluku je presudno uticalo to što je u Vizantiji 1195. na presto došao car Aleksije III, čija je ćerka Evdokija bila udata za Stefana, ali i Nemanjina procena da je Stefan sposobniji za upravljanje državom. Pod prvim srpskim kraljem Stefanom, krunisanim 1217. zbog čega je nazvan Prvovenčani, Srbija je uz državnu zadobila i crkvenu samostalnost. To je zasluga najmlađeg Nemanjinog sina Rastka, koji se oko 1192. zamonašio i uzeo ime Sava. On je 1219. izdejstvovao autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, izdigavši je na rang arhiepiskopije.

1791. - U Beču je izašao prvi broj "Serbskih novina". Štampao ih je grčki patriota Markides Puljo, saradnik grčkog pesnika i revolucionara Rige od Fere. List je izlazio utorkom i petkom do kraja 1792.

1807. - U Engleskoj je zabranjena trgovina robljem.

1821. - Grci su na Peloponezu počeli ustanak protiv Turaka koji je, posle 12 godina, završen priznavanjem nezavisnosti Grčke.

1844. - Proglašen je prvi srpski građanski zakonik. Građanski zakonik za Knjažestvo Srbiju - kako je glasio zvanični naziv, izradio je novosadski pravnik Jovan Hadžić, poznati srpski nacionalni radnik, po uzoru na austrijski građanski zakonik iz 1811.

1867. - Rođen je italijanski dirigent Arturo Toskanini, jedan od najvećih dirigenata 20. veka, snažna umetnička ličnost, izvanredne memorije i izuzetne sugestivnosti. Dirigovao je u milanskoj Skali, zatim u Metropoliten operi u Njujorku gde je organizovao i simfonijski orkestar.

1881. - Rođen je mađarski kompozitor i pijanista Bela Bartok, profesor Muzičke akademije u Budimpešti, koji je razvio originalni stil, prožet elementima mađarske narodne muzike. Dela: simfonijska poema "Košut", klavirske kompozicije "Allegro barbaro", "Mikrokosmos", opera "Dvorac Modrobradog", baleti "Drveni princ", "Čudesni mandarin", gudački kvarteti, koncerti za orkestar, klavir, violinu, violu, "Muzika za gudače, udaraljke i čelestu", "Sonata za dva klavira i udaraljke".

1908. - Rođen je engleski filmski režiser Dejvid Lin, autor spektakularnih i izvrsno tehnički urađenih filmova o osnovnim ljudskim emocijama u pozadini velikih istorijskih zbivanja. Filmovi: "Kratak susret", "Veliko iščekivanje", "Oliver Tvist", "Madlena", "Hobsonov izbor", "Most na reci Kvaj" (Oskar), "Lorens od Arabije" (Oskar), "Doktor Živago" (Oskar), "Rajanova kći", "Put u Indiju".

1914. - Umro je francuski pisac i filolog Frederik Mistral, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1904. Najviše je pisao lirsku poeziju, ali i poeziju oslonjenu na epiku pa i dramska dela. Posebno je zaslužan što je očuvan od zaborava provansalski jezik i obnovljeno pesništvo na provansalskom, a posle dve decenije rada sastavio je francusko-provansalski rečnik. Dela: epopeje "Mirejo", "Kalendo".

1914. – Rođen je Norman Borlaug, američki stručnjak za patologiju biljaka i nobelovac. Borlaug je bio pokretač takozvane "zelene revolucije" razvojem novih vrsta žitarica otpornih na bolesti čime je drastično povećan prinos, pa je umnogome smanjena glad u siromašnim zemljama. Godine 1970. dobio je Nobelovu nagradu za mir a 2007. zlatnu medalju američkog Kongresa, što je najviše civilno odlikovanje u SAD.

1918. - Umro je francuski kompozitor Klod Ašil Debisi, tvorac muzičkog impresionizma i utemeljitelj moderne muzike. Njegovo delo prefinjenih tonskih boja i slobodno tretiranog harmonskog jezika, potisnulo je dominaciju Vagnera i imalo je ogroman uticaj na evropsku muziku. Inspirisan simbolizmom u poeziji i impresionizmom u slikarstvu, stvorio je vlastiti muzički jezik i stil. Dela: klavirska "Arabeske", "Bergamska svita", "Dečji kutak", "Estampe", "Slike", "Prelidi", orkestarska "Popodne jednog fauna", "Nokturno", "More", vokalna "Pet Bodlerovih pesama", "Zaboravljene arijete", "Galantne svečanosti", opera "Peleas i Melisanda", kamerna muzika.

1923. - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je postala deo malobrojne porodice država povezanih vazdušnim saobraćajem, sletanjem na aerodrom u Pančevu aviona na liniji Pariz-Carigrad.

1924. - Zbačen je kralj Đorđe II i Grčka je proglašena republikom, pošto su ekonomska kriza i očajan položaj stotina hiljada izbeglica iz Turske izazvali revolucionarni talas koji je srušio nepopularnu monarhiju.

1936. - SAD, Velika Britanija i Francuska potpisale su Londonsku konvenciju o slobodnoj plovidbi otvorenim morem.

1949. - Film "Hamlet" Lorensa Olivijea dobio je pet Oskara, postavši ujedno prvi britanski film koji je dobio to priznanje.

1957. - Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija potpisali su Rimske sporazume o osnivanju Zajedničkog tržišta (prvobitno bila je to Zajednica za ugalj i čelik). Toj organizaciji nazvanoj potom Evropska ekonomska zajednica, zatim Evropska zajednica, sada Evropska unija, 1973. pristupile su Velika Britanija, Irska i Danska, 1981. Grčka, 1986. Španija i Portugal, 1995. Švedska, Finska i Austrija, a 2004. Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka. Dok su Rumunija i Bugarska primljene 1.1.2007.

1975. - U Rijadu je kralja Saudijske Arabije Fejsala ubio sinovac princ Fejsal Musaid, koji je proglašen neuravnoteženim i u Rijadu mu je javno odrubljena glava u junu 1975. Novi kralj postao je Fejsalov brat Halid Ibn Abdul Aziz.

1990. - U požaru u ilegalnom noćnom klubu u Njujorku poginulo je 87 ljudi.

1991. - Umro je srpski pozorišni, filmski i TV glumac Milutin-Mića Tatić. Posebno je upamćen kao junak TV serije za decu "Na slovo, na slovo", kao i po glasu pozajmljenom Peri detliću, Popaju, patku Dači. Najmlađe slušaoce Radio Beograda godinama je budio emisijom "Dobro jutro, deco".

1993. - Na pregovorima u Njujorku nije usvojen plan kopredsednika Međunarodne konferencije o Jugoslaviji Sajrusa Vensa i lorda Dejvida Ovena za Bosnu i Hercegovinu. Plan je prihvatila Hrvatska, lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović ga je potpisao posle dugog natezanja i uz više ograda i uslova. Plan nije potpisala Republika Srpska, iako ga nije sasvim odbacila, ali se usprotivila mapama o razgraničenju.

1997. - Australijski senat oborio je Zakon o eutanaziji, jedini zakon u svetu koji je omogućavao neizlečivim pacijentima dobrovoljnu smrt uz pomoć medicinskog osoblja.

1999. - U požaru koji je zahvatio tridesetak vozila u tunelu ispod Mon Blana poginulo je najmanje 40 ljudi.

2002. - Afroamerikanka Hali Beri dobila je Oskara za glavnu ulogu u filmu "Bal monstruma", kao prva crnkinja koji je osvojila tu nagradu.

2003. - Srpska policija uhapsila je Zvezdana Jovanovića, zamenika komandanta Jedinice za specijalne operacije, koji je u atentatu usmrtio Zorana Đinđića, predsednika Vlade Srbije, lidera Demokratske stranke i arhitektu petooktobarskih promena.

2004. - Predsednik Libije Moamer el Gadafi primio je u beduinskom šatoru predsednika Vlade Velike Britanije Tonija Blera, prvog britanskog premijera u zvaničnoj poseti Libiji posle Vinstona Čerčila 1943.

2006. - Umro je srpski glumac Danilo Lazović. Diplomirao je glumu 1974. u Beogradu. Igrao je na sceni Ateljea 212, u "Zvezdara teatru", u SKC-u. U Narodnom pozorištu ostvario je niz uloga.

2009. - Skupština (Sabor) Hrvatske je, sa samo jednim glasom protiv, potvrdila Severnoatlantski ugovor. Pošto je taj dokument položen kod SAD, kao depozitara ugovora, Hrvatska je i formalno postala punopravna članica NATO. Severnoatlantskim ugovorom uređuju se pitanja iz područja bezbednosne, odbrambene i spoljne politike, kao i iz niza drugih graničnih oblasti. 2009. - Skupština Republike Srpske usvojila je Deklaraciju o osnovama za razgovore o eventualnim promenama Ustava Bosne i Hercegovine. U deklaraciji se navodi da sva rešenja u vezi sa promenom ustava BiH moraju biti zasnovana na Dejtonskom sporazumu. Prema ovom dokumentu, RS je trajna u svakom pogledu, dok se za Federaciju BiH kaže da se u tom entitetu mogu organizovati i druge teritorijalne jedinice BiH.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...