Izvor: RTS, 31.Avg.2011, 10:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vremeplov (31. avgust 2011)
Rođen rimski car Kaligula, umro francuski pesnik Šarl Bodler, poginuo bokserski šampion Roki Marćano, otvorena Velika škola u Beogradu, "Galenika" počela da proizvodi penicilin.
Rimski imperator Kaligula rođen je na današnji dan, 12. godine naša ere. Puno ime Kaligule je Gaj Cezar Germanik. Otac mu je bio Germanik čuveni general i posinak Okatvijana Avgusta, a majka Agripina Avgustova praunuka. Car je postao rano, u 25. toj godini, i u početku je imao briljantnu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << karijeru, jer je vladavinu počeo liberalnim merama. Međutim tada je nastupilo ludilo i Kaligula je počeo da se ponaša kao orijentalni despot, umislivši da je Bog i da nekontrolisano prazni rimsku blagajnu. Iz tog vremena je njegova navodna maksima - Neka me mrze samo neka me se plaše. Nastavio je još arogantnije pa je svog konja proglasio za senatora, a za suprugu je odbrao rođenu sestru. Posle njene smrti proglasio je za boginju. Međutim to ga nije stajalo života. Ubili su ga vojnici koje je poslao na pohod u Britaniju, "zaboravivši" da im obezebedi komoru. Tako se završio život čoveka koga su ti isti vojnici pre samo dve decenije od milošte prozvali Kaligula, što u prevodu znači vojnička čizmica i oblačili u paradnu vojničku odeću koju su sami šili za njega.
Francuski književnik Šarl Bodler umro je u Parizu 31. avgusta 1867. godine. Bodler, posle srednje škole putuje u Indiju odakle se brzo vraća i započinje život profesionalnog književnika u Parizu. Studirao je prava. Pored poezije pisao je kritike o likovnoj umetnosti, eseje i rasprave (Romantična umetnost). Slavu mu je donela zbirka pesama Cveće zla (1857). Ovo je najpoznatija i najuticajnija zbirka svetske poezije, koja je promenila ceo odnos prema poetskom delu i nagovestila poeziju 20. veka. No, upravo zbog tih pesma osuđen je na pariskom sudu za skarednost i blasfemiju, jer su njegove pesme vređala javni moral. Objavio je i Male pesme u prozi (Splin Pariza) (1868). Bio je zavisnik od opijuma i hašiša. Umro je u 46. godini od sifilisa.
1354 - Srpski državni sabor u Serezu proglasio "Dušanov zakonik"
1808 - Otvorena Velika škola u Beogradu
1811 - Rođen Teofil Gotje, francuski književnik (Tarb, 31.8.1811 - Neji, 22.10.1872)
1908 - Rođen Vilijam Sarojan, američki književnik (Fresno, 31.8.1908 - Fresno, 18.5.1981)
1921 - Rođen Vladimir Marenić, scenograf (Čaglin, 31.8.1921 - Beograd, 20.2.2010)
1930 - Umro Vladan Đorđević, političar, književnik i lekar (Beograd, 21.11.1844 - Beograd, 31.8.1930)
1941 - Umrla Marina Ivanovna Cvetajeva, ruska književnica (Moskva, 8.10.1892 - Jelabuga, 31.8.1941)
1945 - Rođen Van Morison (Džordž Ivan), irski rok muzičar (Belfast, 31.8.1945)
1947 - Proizveden prvi domaći penicilin u zemunskoj "Galenici"
1963 - Umro Žorž Brak, francuski slikar (Aržantej, 13.5.1882 - Pariz, 31.8.1963)
1969 - Poginuo Roki Marćano, američki bokser, svetski prvak u teškoj kategoriji (Bork, 1.9.1923 - Njutn, 31.8.1969)
1973 - Umro Džon Ford, američki filmski reditelj, dobitnik Oskara (Portland, 1.2.1895 - Palm Springs, 31.8.1973)
1986 - Umro Henri Mur, engleski vajar, član SANU (Kastlford, 30.7.1898 - Mač Hedem, 31.8.1986)
1997 - Poginula Ledi Dajana (Dajana Spenser), britanska princeza (Sandringem, 1.7.1961- Pariz, 31.8.1997)
1997 - Poginuo Dodi Al Fajed, egipatski milijarder (Aleksandrija, 15.4.1955 - Pariz, 31.8.1997)
2002 - Umro Lajonel Hempton, američki vibrafonista i džez kompozitor (Luisvil, 20.4.1908 - Njujork, 31.8.2002)
2005 - Umro Džozef Rotblat, fizičar, borac protiv nuklearnog naoružanja (Varšava, 411.1908 - London, 31.8.2005)
2007 - Umro Milenko Drašković, novinar, urednik Prvog programa Radio Beograda (Čačak, 25.2.1953 - Beograd, 31.8.2007)
