Izvor: RTS, 31.Avg.2011, 09:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vremeplov (31.8.2011)
Rođen rimski car Kaligula, umro francuski pesnik Šarl Bodler, poginuo bokserski šampion Roki Marćano, otvorena Velika škola u Beogradu, "Galenika" počela da proizvodi penicilin.
Rimski imperator Kaligula rođen je na današnji dan, 12. godine naša ere. Puno ime Kaligule je Gaj Cezar Germanik. Otac mu je bio Germanik čuveni general i posinak Okatvijana Avgusta, a majka Agripina Avgustova praunuka. Car je postao rano u 25. toj godini i u početku je imao briljantnu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << karijeru, jer je vladavinu počeo libernim merama. Međutim tada je nastupilo ludilo i Kaligula je počeo da se ponaša kao orijentalni despot, umislivši da je Bog i da nekonrolisano prazni rimsku blagajnu. Iz tog vremena je njegova navodna maksima - Neka me mrze samo neka me se plaše. Nastavio je još arogantnije pa je svog konja proglasio za senatora, a za suprugu je odbrao rođenu sestru. Posle njene smrti proglasio za boginju. Međutim to ga nije stajalo života. Ubili su ga vojnici koje je poslao na pohod u Britaniju, "zaboravivši" da im obezebedi komoru. Tako se završio život čoveka koga su ti isti vojnici pre samo dve decenije od milošte prozvali Kaligula, što u prevodu znači vojnička čizmica i oblačili u paradnu vojničku odeću koju su sami šili za njega.
Francuski književnik Šarl Bodler umro je u parizu 31. avgusta 1867. godine. Bodler, posle srednje škole putuje u Indiju odakle se brzo vraća i započinje život profesionalnog književnika u Parizu. Studirao je prava. Pored poezije pisao je kritike o likovnoj umetnosti, eseje i rasprave (Romantična umetnost). Slavu mu je donela zbirka pesama Cveće zla (1857). Ovo je najpoznatija i najuticajnija zbirka svetske poezije,koja je promenila ceo odnos prema poetskom delu i nagovestila poeziju 20. veka . No, upravo zbog tih pesma osuđen je na pariskom sudu za skarednost i blasfemiju, jer su njegove pesme vređala javni moral. Objavio je i Male pesme u prozi (Splin Pariza) (1868). Bio je zavisnik od opijuma i hašiša. Umro je u 46. godini od sifilisa.
1354. - Srpski državni sabor u Serezu proglasio "Dušanov zakonik"
1808. - Otvorena Velika škola u Beogradu
1811. - Rođen Teofil Gotje, francuski književnik (Tarb, 31. 08. 1811 - Neji, 22. 10. 1872)
1908. - Rođen Vilijam Sarojan, američki književnik (Fresno, 31. 08. 1908 - Fresno, 18. 05. 1981)
1921. - Rođen Vladimir Marenić, scenograf (Čaglin, 31. 08. 1921 - Beograd, 20. 02. 2010)
1930. - Umro Vladan Đorđević, političar, književnik i lekar (Beograd, 21. 11. 1844 - Beograd, 31. 08. 1930)
1941. - Umrla Marina Ivanovna Cvetajeva, ruska književnica (Moskva, 08. 10. 1892 - Jelabuga, 31. 08. 1941)
1945. - Rođen Van Morison (Džordž Ivan), irski rok - muzičar (Belfast, 31. 08. 1945)
1947. - Proizveden prvi domaći penicilin u zemunskoj "Galenici"
1963. - Umro Žorž Brak, francuski slikar (Aržantej, 13. 05. 1882 - Pariz, 31. 08. 1963)
1969. - Poginuo Roki Marćano, američki bokser, svetski prvak u teškoj kategoriji (Bork, 01. 09. 1923 - Njutn, 31. 08. 1969)
1973. - Umro Džon Ford, američki filmski reditelj, dobitnik "Oskar" - a (Portland, 01. 02. 1895 - Palm Springs, 31. 08. 1973)
1986. - Umro Henri Mur, engleski vajar, član SANU (Kastlford, 30. 07. 1898 - Mač Hedem, 31. 08. 1986)
1997. - Poginula Ledi Dajana (Dajana Spenser), britanska princeza (Sandringem, 01. 07. 1961- Pariz, 31. 08. 1997)
1997. - Poginuo Dodi Al Fajed, egipatski milijarder (Aleksandrija, 15. 04. 1955 - Pariz, 31. 08. 1997)
2002. - Umro Lajonel Hempton, američki vibrafonista i džez -kompozitor (Luisvil, 20. 04. 1908 - Njujork, 31. 08. 2002)
2005. - Umro Džozef Rotblat, fizičar, borac protiv nuklearnog naoružanja (Varšava, 04. 11. 1908 - London, 31. 08. 2005)
2007. - Umro Milenko Drašković, novinar, urednik Prvog programa Radio Beograda (Čačak, 25. 02.1953 - Beograd, 31. 08.2007)
