Izvor: RTS, 03.Jun.2010, 09:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vremeplov (3.6.2010)
Počeo Prvi slovenski kongres u Pragu. Današnji dan kroz istoriju obeležila smrt kompozitora Žorža Bizea, kao i reditelja Roberta Roselinija.
Na današnji dan 1848. godine počeo Prvi slovenski kongres u Pragu. "Sloveni zahtevaju samo slobodu za sebe, kao i za svakog drugog. Mi zahtevamo za sve Slovene bez izuzetka jednakost pred zakonom. Naša parola je sloboda, jednakost, bratstvo", citat je iz Manifesta evropskim narodima, usvojenog na Prvom slovenskom kongresu, održanom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Pragu od 3-12. juna 1848. godine. Ovaj prvi slovenski forum, koji je okupio više od 300 predstavnika, održan je pod parolom "Ideja slovenske uzajamnosti živi u umovima i srcima Slovena". Povod okupljanja bila je potreba za suprotstavljanjem pangermanizmu i mađarizaciji Slovena. Zato je u Manifestu sem podrške pravima Poljaka na stvaranje sopstvene države, sadržan i protest protiv sistematskog ponemčenja Slovena, naročito u Pruskoj i Saksoniji, a takođe i njihove mađarizacije u Mađarskom kraljevstvu. Izražena je, takođe, nada da će uskoro uslediti kraj ugnjetavanju Slovena i u Otomanskoj imperiji.
1875.- Umro Žorž Bize, francuski kompozitor. Potomak muzičke porodice, Žorž Bize je veoma rano pokazao izvanredne muzičke sposobnosti. Studirao je na Pariskom konzervatoriju i bio učenik Šarla Gunoa. Autor je opere "Karmen", remek - dela francuskog muzičkog realizma. Jedan je od najoriginalnijih i najsugestivnijih operskih kompozitora, čiji se stil odlikuje dramatskim oblikovanjem i tonskim slikanjem egzotičnih predela. Autor je opere "Lovci bisera", scenske muzike za "Arlezijanku" Alfonsa Dodea i "Simfonije u ce-duru".
1977.- Umro Roberto Roselini, italijanski filmski i TV reditelj i scenarista. Jedan od tvoraca italijanskog neorealizma, Roselini je svoj prvi veliki film "Rim, otvoreni grad" snimio 1945. godine i postigao nezapamćeni uspeh. Svoju filmsku promociju u njemu je imala glumica Ana Manjani, a promovisan je i nov pravac u italijanskom filmu - neorealizam. Ovim umetničkim oblikom Roselini je pokrenuo novi talas filmova čak i u neprikosnovenom Holivudu. Sledio je film "Paisa", a zatim čitava serija ostvarenja, koja su potvrdila stvaralačke sposobnosti autora: "Ljubav", "Stromboli", "Evropa 51", "Spaljivanje Jovanke Orleanke", "Putovanje po Italiji", "Indija" i "General od Rovere", nagrađen venecijanskim "Zlatnim lavom". Poslednja njegova ostvarenja bila su "Italija godine prve" i "Mesija". Umro je samo nekoliko dana nakon što je predsedavao žiriju filmskog festivala u Kanu, 1977. godine. Njemu u spomen, od 1978. godine se u San Remu održava filmski festival, a njegovim imenom nazvana je i filmska nagrada za progres filmske umetnosti, koju je 1989. godine dobio Emir Kusturica.
1851.- Otvoreno beogradsko strelište
1657.- Umro Vilijam Harvi, engleski lekar, fiziolog (Folkeston, 01. 04. 1578 - London, 03. 06. 1657)
1843.- Rođen Kliment Arkadjevič Timirjazev, ruski botaničar (Petrograd, 03. 06. 1843 - Moskva, 26. 04. 1920)
1886.- Rođen Kosta Novaković, političar i publicista (Čačak, 03. 06. 1886 - SSSR, 1938)
1899.- Umro Johan Štraus - mlađi, austrijski kompozitor, violinista i dirigent (Beč, 25.10. 1825 - Beč, 03. 06. 1899)
1906.- Rođena Džozefina Beker, američka pevačica i igračica, ambasador UNICEF-a i borac protiv rasne diskriminacije (Sent Luis, 03. 06. 1906 - Pariz, 12. 04. 1975)
1924.- Umro Franc Kafka, češki književnik (Prag, 03. 07. 1883 - Kierling, 03. 06. 1924)
1925.- Rođen Toni Kertis (Bernard Švarc), američki filmski glumac (Njujork, 03. 06. 1925)
1926.- Rođen Alen Ginsberg, američki književnik (Njujork, 03. 06. 1926 - Njujork, 05. 04. 1997)
1927.- Rođen Buts Randolf, američki saksofonista (Kadiz, 03. 06. 1927 - Nešvil, 03. 07. 2007)
1942.- Pomorska bitka kod Midveja između američke i japanske flote u Drugom svetskom ratu
1963- Rođena Anica Dobra, pozorišna, filmska i TV glumica (Beograd, 03. 06. 1963)
1964.- Umro Franc Emil Silanpe, finski književnik, nobelovac (Hamenkir, 16. 09. 1888 - Helsinki, 03. 06. 1964)
1965.- Američki astronaut Edvard Vajt iz vasionskog broda "Džemini IV" išetao u slobodni vasionski prostor
1968.- Počele studentske demonstracije u Beogradu
1980.- Umro Vasja Pirc, šahovski velemajstor (Idrija, 19. 12. 1907 - Ljubljana, 03. 06. 1980)
1982.- Rođena Jelena Išinbajeva, ruska atletičaka, skakačica s motkom (Volgograd, 03. 06. 1982)
1986.- Rođen Rafael Nadal, španski teniser (Manakor, 03. 06. 1986)
1989.- Umro Ruholah Homeini, iranski verski vođa, ajatolah (Homeini, 17. 05. 1902 - Teheran, 03. 06. 1989)
1993.- Umro Dragoljub Trailović, novinar (Prahovo, 03. 05. 1925 - Beograd, 03. 06. 1993)
1995.- Umro Dušan Bulajić, pozorišni i filmski glumac (Čačak, 06. 03. 1932 - Beograd, 03. 06. 1995)
2000.- Umro Hristo Georgijevski, književnik, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu (Kumanovo, 24. 10. 1943 - Beograd, 03. 06. 2000)
2000.- Umro Andrej Frimerman, profesor i rektor Univerziteta "Braća Karić" u Beogradu (Beograd, 19. 04. 1932 - Beograd, 03. 06. 2000)
2001.- Umro Entoni Kvin, američki filmski glumac, dobitnik "Oskar"-a (Čihuahu, 21. 04. 1915 - Boston, 03. 06. 2001)
2006.- Skupština Crne Gore proglasila nezavisnost Republike Crne Gore
2009.- Umro Dejvid Karadin, američki filmski glumac (Holivud, 08. 12. 1936 - Bangkok, 03. 06. 2009)
2009.- Umrla Koko Tejlor(Kora Volton), američka bluz-pevačica (Memfis, 28. 09. 1928 - Čikago, 03. 06. 2009)
