Izvor: RTS, 18.Dec.2009, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vremeplov (18. decembar)
Rođenje Vilija Branta nemačkog političara i državnika, i smrt Alekseja Kosigina, bivšeg premijera SSSR-a obeležili današnji dan kroz istoriju.
Na današnji dan 1913. godine rođen je nemački državnik i dobitnik Nobelove nagrade za mir Vili Brant. Pravo ime bilo mu je Herbert Ernst Karl Fram. Bio je kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974. godine, kad je podneo ostavku jer je otkriveno da je jedan od njegovih bliskih saradnika istočno-nemački špijun. Posle dolaska >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nacista na vlast 1933. emigrirao je, i u Drugom svetskom ratu borio se u pokretu otpora u Norveškoj. Vrativši se u zemlju posle rata ubrzo je izbio u prvi plan u Socijaldemokratskoj partiji, a 1957. izabran je za gradonačelnika Zapadnog Berlina, ostavši na tom položaju do 1966. U koalicionoj vladi demohrišćanina Kurta Kizingera bio je vicekancelar i šef diplomatije. Posle izbora 1969. kao šef Socijaldemokratske stranke formirao je koalicionu vladu sa liberalima. Vodio je politiku popuštanja, posebno prema istočnoevropskim zemljama - čiji je simbolični vrhunac bilo poklonjenje u prestonici Poljske Varšavi 1970. žrtvama nacizma - i veoma je doprineo stabilizaciji u Evropi. Posle 1974. kad se povukao sa položaja, predvodio je Socijalističku internacionalu.
Godine 1980. umro je sovjetski državnik Aleksej Nikolajevič Kosigin, predsednik vlade Sovjetskog Saveza. U Crvenu armiju stupio je 1918. kao dobrovoljac, u 15. godini, a u vreme najžešćih staljinističkih čistki između 1935. i 1938. napredovao je od predradnika do direktora tekstilne fabrike i gradonačelnika Lenjingrada, posle čega je nastavio da se uspinje ka vrhu vlasti. Od 1940. do 1953. bio je potpredsedenik Saveta narodnih komesara, odnosno Ministarskog saveta, a 1960. prvi potpredsednik Ministarskog saveta Sovjetskog Saveza. Od 1964. - posle pada s vlasti Nikite Hruščova - do pred smrt obavljao je dužnost predsednika Ministarskog saveta vlade.
1337.- Umro Danilo Drugi, arhiepiskop i književnik (1270 - 18. 12. 1337)
1737.- Umro Antonio Stradivari, italijanski graditelj violina (Kremona, 1644. ili 1648 - Kremona, 18. 12. 1737)
1803.- Umro Johan Gotfrid Herder, nemački književnik i filozof (Moringen, 25. 08. 1744 - Vajmar, 18. 12. 1803)
1865.- Ukinuto ropstvo u SAD stupanjem na snagu 13. amandmana na američki Ustav
1879.- Rođen Pol Kle, švajcarski slikar i grafičar (Bern, 18. 12. 1879 - Muralto, 29. 06. 1940)
1899.- Osnovan Fudbalski klub "Milan"
1901.- Narodna skupština Srbije donela Zakon o štampi
1921.- Objavljen prvi broj lista "Vreme"
1940.- Izdata Hitlerova direktiva o napadu na SSSR - "Operacija Barbarosa"
1944.- Objavljen prvi broj francuskog lista "Mond"
1947.- Rođen Stiven Spilberg, američki filmski režiser, producent i pisac, dobitnik "Oskara"-a (Sinsinati, 18. 12. 1947)
1975.- Otvorena prva pešačka zona u Beogradu
1980.- Umro Dobriša Cesarić, književnik (Slavonska Požega, 10. 01. 1902 - Zagreb, 18. 12. 1980)
1987.- Umrla Margerit Jursenar (Margaret de Krajenkur), francuska književnica, akademik (Brisel, 08. 06. 1903 - Maunt Dezert, 18. 12. 1987)
1997.- Umro Vladan Stojaković, sportski novinar RTS-a (Beograd, 08. 02. 1927 - Beograd, 18. 12. 1997)
2001.- Umro Žilber Beko (Fransoa Žilber Sili), francuski šansonjer (Tulon, 29. 10. 1927 - Pariz, 18. 12. 2001)
2006.- Umro Džozef Barbera, američki animator (Njujork, 24. 03. 1911 - Los Anđeles, 18. 12. 2006)
2006.- Umro Srđan Knežević, sportski novinar RTS-a (Novi Sad, 18. 11. 1955 - Beograd, 18. 12. 2006)
2008.- Umro Vilijam Mark Felt, obaveštajac FBI, poznat kao "Duboko grlo", izvor informacija novinarima u aferi "Votergejt" (Tvin Fols, 17. 08. 1913 - Santa Roza,18. 12. 2008)
