Izvor: RTS, 17.Jul.2009, 10:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vremeplov (17. jul)
Na današnji dan 1790. godine preminuo Adam Smit, škotski ekonomista i etičar. U Španiji počeo građanski rat. Počela Potsdamska konferencija velikih sila-pobednica u Drugom svetskom ratu.
Godine 1790 na današnji dan preminuo je Adam Smit, škotski ekonomista i etičar. Osnovna Smitova ideja, koja ga je učinila slavnim, jeste da rad pojedinca u racionalnom sopstvenom interesu u slobodnoj ekonomiji vodi povećanju blagostanja svih. Ta ideja predstavlja temelj tržišne privrede, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odnosno pokazuje kako naizgled haotičan tržišni sistem poseduje unutrašnju logiku i pokorava se regulaciji tzv. nevidljive ruke tržišta. Da bi neko zaradio novac u sopstvenom interesu, on mora da na konkurentskom tržištu pruži drugima nešto što oni cene i smatraju odgovarajućom protivvrednišću, čime i nesvesno i nevoljno potpomaže njihove interese. Kako je Smit rekao: "Ne očekujemo mi večeru od dobrodušnosti mesara, pivara i pekara, već od njihovog čuvanja vlastitog interesa". Znači, ukoliko se poštuju tuđi život, imovina ugovori na osnovu kojih ljudi trguju dobrima, obezbeđen je osnovni način usklađivanja različtih interesa - tržište. Polazeći od svog interesa, pojedinci će sami znati šta se može prodati i to će proizvoditi, te stoga nema potrebe da se bilo ko sa strane meša u tržišnu razmenu i određuje pojedicima šta da proizvode, u kojim količinama i po kojim cenama. U skladu s tim, Smit je bio uverljivi zagovornik slobodne trgovine kako unutar zemlje, tako i u međunarodnoj trgovini. Njegovo delo predstavlja snažan napad na tada preovlađujući koncept merkantilizma, po kome je najvažnija stvar za jednu zemlju količina zlata u trezorima i po kome je država dužna da popravlja trgovinski bilans širokim intervencionizmom. A Smit je dokazivao da je slobodna trgovina između zemalja korisna za sve, tj. da ona povećava dohodak i jedne i druge zemlje
(Kirkeldi, 05. 06. 1723 - Edinburg, 17. 07. 1790)
1936. - Počeo Španski građanski rat. U noći između 17. i 18. jula 1936. godine u mnogim gradovima Španije, španskom Maroku, kao i na Kanarskim ostrvima izbila je fašistička pobuna. Vojno-fašistički krugovi zemlje, pod rukovodstvom generala Franka poveli su oružanu borbu protiv vlade Narodnog fronta, koji je, pet meseci ranije, na slobodnim izborima odneo veliku pobedu. Građanski rat u Španiji je počeo kao kontrarevolucionarna pobuna, a ubrzo se pretvorio u rat za nacionalnu nezavisnost Španije. Španskom narodu najveću pomoć pružili su dobrovoljci, koji su stizali iz svih krajeva sveta. Među njima se nalazilo i 1200 dobrovoljaca iz Jugoslavije. Međutim, sve to nije bilo dovoljno. Posle trogodišnjeg krvavog rata, teških razaranja i brojnih žrtava, republikanska vojska je pobđena i zavedena je diktatura na čelu sa generalom Fransiskom Frankom.
1859. - Dekretom Miloša Obrenovića varošica Vrbica preimenovana u Aranđelovac
1888. - Rođen Samuel Josif Agnon, izraelski književnik, nobelovac
(Bučak, 17. 07. 1888 - Izrael, 17. 02. 1970)
1899. - Rođen Džejms Kegni, američki filmski glumac, dobitnik "Oskara"
(Njujork, 17. 07. 1899 - Njujork, 30. 03. 1986)
1912. - Umro Žil Anri Poenkare, francuski filozof, matematičar i fizičar, autor teorije relativiteta
(Nansi, 29. 04. 1854 - Pariz, 17. 07. 1912)
1920. - Rođen Huan Antonio Samaran, španski atletičar i sportski radnik, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta
(Barselona, 17. 07. 1920)
1927. - Obavljen prvi sportski radio prenos u Jugoslaviji-utakmicu Građanski - HAŠK Zagreb prenosio Vilim Brkić
1928. - Umro Svetolik Radovanović, geolog i paleontolog, profesor Univerziteta u Beogradu, akademik
(Prćilovica, 23. 03. 1863 - Beograd, 17. 07. 1928)
1928. - Rođen Dušan Trninić, baletski igrač i koreograf
(Dubica, 17. 07. 1928 - Beograd, 12. 02. 2004)
1931. - Rođen Nikola Popović, filmski reditelj i producent
(Podgorica, 17. 07. 1931 - Pariz, 06. 03. 2003)
1933. - Rođen Kosta Dimitrijević, književnik, publicista i novinar
(Beograd, 17. 07. 1933)
1941. - Umro August Cesarec, književnik i revolucionar
(Zagreb, 04. 12. 1893 - Zagreb, 17. 07. 1941)
1943. - Rođen Donald Saterlend, kanadski filmski glumac
(Sent Džon,17. 07. 1943)
1945. - Počela Potsdamska konferencija velikih sila - pobednica u Drugom svetskom ratu
1945. - Rođen Aleksandar Karađorđević, princ - prestolonaslednik
(London, 17. 07. 1945)
1946. - Pogubljen Dragoljub - Draža Mihailović, general Kraljevske jugoslovenske vojske
(Ivanjica, 27. 04. 1893 - Beograd, 17. 07. 1946)
1954. - Rođena dr Angela Merkel, fizičar, kancelar Nemačke
(Hamburg, 17. 07. 1954)
1959. - Umrla Bili Holidej (Elenor Fejgn), američka džez i bluz - pevačica
(Baltimor, 07. 04. 1915 - Njujork, 17. 07. 1959)
1984. - Lansiran sovjetski kosmički brod Sojuz T-12 , sa prvom ženom- pilotom, koja je
prošetala slobodnim svemirskim prostorom, Svetlanom Jevgenjevnom Savickom, prvom ženom- inženjerom avijacije u Sovjetskom Savezu
1990. - Osnovana Socijalistička partija Srbije
1995. - Umro Huan Manuel Fanđo, argentinski automobilista, petostruki svetski šampion "Formule 1"
(Balkarka, 24. 06. 1911 - Buenos Aires, 17. 07. 1995)
1995. - Na sastanku hrvatskog predsednika Franje Tuđmana sa najužim vojnim i policijskim vrhom, na Brionima, doneta odluka o vojnoj akciji "Oluja"
1996. - Umrla Gordana Brajović, novinar i književnik
(Subotinac, 1937 - Beograd, 17. 07. 1996)
1996. - Umro Čes Čendler, britanski rok - muzičar, basista grupe "Animals"
(Njukastl, 18. 12.1938 - Hiton, 17. 07. 1996)
2001. - Umro Julijan Knežević, iguman manastira Studenica
(1918 - Studenica, 17. 07. 2001)
2004. - Umrla Mirjana Kodžić, pozorišna, filmska i TV glumica i književnica
(Beograd, 30. 07. 1928 - Beograd, 17. 07. 2004)
2004. - Umro Stevan Zec, novinar i publicista
(Zagreb, 1951- Beograd, 17. 07. 2004)
2005. - Umro ser Edvard Hit, britanski političar i državnik, premijer Velike Britanije
(Brodster, 09. 07. 1916 -17. 07. 2005)
2005. - Umrla Ljiljana Kontić,pozorišna, filmska i TV glumica
(Savinac, 07. 09. 1931- Beograd,17. 07. 2005)
2007. - Umrla Tereza Štih-Randal, američka operska pevačica-sopran
(Nju Hartford, 24. 12. 1927 - Beč, 17. 07. 2007)
2008. - Umrla dr Nada Šerban, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu, ćerka slikara Milenka Šerbana
(1948 - Beograd, 17. 07. 2008)
