Izvor: RTS, 13.Apr.2010, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vremeplov (13.4.2010)
Rođenje američkog državnika i osnivača Demokratske stranka Tomasa Džefersona i irskog nobelovaca Semjuela Beketa obeležili današnji dan kroz istoriju. Godine 1904. umro ruski slikar Vasilij Vasiljevič Vereščagin.
Godine 1743. rođen je američki državnik Tomas Džeferson, osnivač Demokratske stranke, predsednik SAD od 1801. do 1809. Tokom rata za nezavisnost bio je predsednik odbora koji je pripremio "Deklaraciju nezavisnosti", prihvaćenu 4. jula 1776. godine. Svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << robove je oslobodio, ali nije uspeo da izdejstvuje ukidanje ropstva. Bio je guverner Virdžinije od 1779. do 1781. i sekretar prvog predsednika SAD Džordža Vašingtona od 1790. do 1793. Iskoristio je finansijske neprilike francuskog cara Napoleona I da od njega 1803. kupi Luizijanu.
Na današnji dan 1906. rođen je Semjuel Beket, irski književnik, nobelovac. Uz Joneska i Ženea, Beket je glavni predstavnik "teatra apsurda", koji počiva na sintezi nihilizma i pesimizma. Beketovi junaci psihološki su depersonalizovani, a radnja dela lišena svake odredbe mesta i prostora. Beketov filozofski nihilizam povezan je sa negacijom tradicionalne dramske forme, te je njegov teatar ujedno i svojevrsni antiteatar. Sve je to učinilo da Beket dugo, sve do 1952, kada je francuski režiser Rože Blen postavio komad "Čekajući Godoa", bude poznat samo najužem krugu intelektualne elite. Od tada, njegova dela: "Kraj igre", "Bezimeni", "Marfi", "Poslednja vrpca" i "Divni dani", prevođena su na mnoge jezike i izvođena na pozorišnim scenama širom sveta. Nobelovu nagradu za književnost Beket je dobio 1969. godine.
Godine 1904. umro je ruski slikar Vasilij Vasiljevič Vereščagin, koji je majstorstvo najviše iskazao inspirišući se ratnim motivima. Slikarstvo je učio na Akademiji u Petrogradu, a usavršavao u Parizu. Posebno su zapažene njegove monumentalne kompozicije iz Rusko-turskog rata 1877-1878, skice iz vojničkog života i realistične studije tipova i pejzaža.
1519. - Rođena Katarina di Mediči, francuska kraljica (Firenca, 13. 04. 1519 - Valoa, 05. 01. 1589)
1695. - Umro Žan de La Fonten, francuski pesnik i basnopisac, akademik (Šato Tijeri, 08. 07. 1621 - Pariz, 13. 04. 1695)
1826. - Rođen Kosta Cukić, dr filozofije i ekonomije, profesor Liceja u Beogradu, ministar finansija i prosvete Srbije (Kraljevo, 13. 04. 1826 - Beč, 05. 03. 1879)
1832. - Rođen Stevan Todorović, slikar, akademik (Novi Sad, 13. 04. 1832 - Beograd, 22. 05. 1925)
1843. - Umro Georgije Bakalović, slikar (Sremski Karlovci, 1786 - Ruma, 13. 04. 1843)
1885. - Rođen Đerđ Lukač, mađarski filozof, akademik (Budimpešta, 13. 04. 1885 - Budimpešta, 04. 06. 1971)
1897. - Štampan prvi broj lista "Radničke novine" u Beogradu
1897. - Francuski hemičari i nobelovci Marija i Pjer Kiri otkrili radijum
1919. - Osnovan Fudbalski savez Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
1940. - Rođen Žan Mari Gistav Le Klezio, francuski književnik, nobelovac
(Nica, 13. 04. 1940)
1948. - Rođen Raša Livada, književnik i prevodilac (Zemun, 13. 04. 1948 - Beograd, 06. 11. 2007)
1963. - Rođen Gari Kasparov (Hari Vajnštajn), ruski šahista, najmlađi šahovski prvak sveta (Baku, 13. 04. 1963)
1971. - Rođen Čedomir Jovanović, dramaturg i političar, potpredsednik vlade Srbije, predsednik Liberalno - demokratske partije, direktor Centra za modernu politiku (Beograd, 13. 04. 1971)
1975. - Počeo građanski rat u Libanu
1984. - Umro Srđa Prica, političar, novinar i diplomata (Visoko, 1905 - Beograd, 13. 04. 1984)
1999. - U NATO agresiji reketiran hotel "Bačište" na Kopaoniku, satelitska stanica "Jugoslavija" u Prilikama kod Ivanjice, kao i mostovi preko reke Kosanice kod Kuršumlije i preko Ibra kod Biljanovca
2000. - Umro Bogdan Mihailović, pozorišni glumac (Aranđelovac, 01. 10. 1940 - Beograd, 13. 04 2000)
2002. - Umro Vlajko Stojiljković, političar, ministar unutrašnjih poslova Srbije (Mala Krsna, 1937 - Beograd, 13. 04. 2002)
2005. - Umro Nikola Ljubičić, general, političar i državnik, predsednik Predsedništva Srbije i član Predsedništva SFRJ, narodni heroj (Karan, 04. 04. 1916 - Beograd, 13. 04. 2005)
2008. - Umro Ljupčo Lazarevski, pukovnik Vojske Srbije, džudista i sportski radni (Beograd, 04. 07. 1961 - Beograd, 13. 04. 2008)
2009. - Umro Miloš Janjetović, novinar, glavni i odgovorni urednik "Glasa proizvođača" (Kostolac, 19. 02.1955 - Kostolac, 13. 04. 2009)
