Izvor: RTS, 11.Sep.2009, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vremeplov (11. septembar)
Na današnji dan rođen Teodor Adorno, nemački sociolog i filozof. Preminuo Dejvid Rikardo, engleski ekonomista. Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja-Sveti Jovan letnji.
Godine 1903. na današnji dan rođen je Teodor Adorno, nemački filozof, sociolog i muzikolog. Jedan od najvažnijih nemačkih intelektulaca u posleratnom periodu, kao i jedan od začetnika Kritičke teorije i aktivni učesnik Frankfurtske škole. Šezdesetih godina 20. veka, Adorno žestoko kritikuje filozofiju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nauke Karla Popera i filozofiju egzistencije Martina Hajdegera. Jedan od bitnih socijalnih filozofa posle 1970., Jirgen Habermas, bio je Adornov student i asistent. Širok obim Adornovih uticaja počiva u interdisciplinarnom karakteru njegovih istraživanja, uticaju Frankfurtske škole kojoj je pripadao, kao i u potpunoj i detaljnoj analizi Zapadne filozofske tradicije, počev od Kanta pa na ovamo i na kraju, njegove radikalne kritike savremenog Zapadnog društva. Igrao je odlučujuću ulogu u socijalnoj teoriji i bio jedan od vodećih lidera prve generacije teoretičara Kritičke teorije. Veoma značajna su njegova dela iz epistemologije, etike i socijalne filozofije, kao i ona iz estetike, muzikologije i teorije kulture, koja ostavljaju snažan uticaj na kasnije postmodernističke filozofe i teoretičare.
(Franfurkt na Majni, 11. 09. 1903 - Visp, 06. 08. 1969)
1823. - Umro Dejvid Rikardo, engleski ekonomista kome je često pripisivana zasluga da je sistematizovao ekonomiku. Jedan od najuticajnijih klasičnih ekonomista. Takođe je bio uspešan poslovni čovek, finansijer i špekulant, i stekao je značajno bogatstvo. Ideje koje se vezuju za Rikarda su: Rikardijanska jednakost, ideja koja tvrdi da pod određenim okolnostima izbor vlade da plati za potrošnju koristeći bilo poreze, bilo deficitarnu potrošnju može biti bez uticaja na ekonomiju, kao i Gvozdeni zakon o najamninama, koji tvrdi da će realni dohodak radnika ostati blizu nivoa opstanka, uprkos bilo kojim pokušajima da se najamnine podignu.
(London, 19. 04. 1772 - London, 11. 09. 1823)
1524. - Rođen Pjer d Ronsar, francuski književnik
(Vandomua, 11. 09. 1524 - Sen Kozm- Le Tur, 27. 12. 1585)
1766. - Porta ukinula Pećku patrijaršiju (obnovljena 30. avgusta 1920. godine)
1885. - Rođen Dejvid Herbert Lorens, engleski književnik
(Istvud, 11. 09. 1885 - Vans, 02. 03. 1930)
1914. - Rođen Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle (Gojko Stojčević), episkop pećki i mitropolit beogradsko-karlovački (Kućanci, 11. 09. 1914)
1919. - Rođen Milutin Čolić, novinar, filmski kritičar i publicista, upravnik Narodnog pozorišta u Užicu, osnivač FEST-a (Potočanji, 11. 09. 1919 - Beograd, 22. 02. 2009)
1920. - Rođen Milutin Garašanin, arheolog, akademik
(Beograd, 11. 09. 1920 - Beograd, 04. 04. 2002)
1923. - Rođen Vasilije Mokranjac, kompozitor
(Beograd, 11. 09. 1923 - Beograd, 27. 05. 1984)
1935. - Rođen German Stepanovič Titov, ruski kosmonaut
(Verhneje Zilino, 11. 09. 1935 - Moskva, 20. 09. 2000)
1937. - Počela prva sajamska manifestacija na Beogradskom sajmu
1940. - Umro Milan Jovanović-Batut, lekar, profesor Velike škole i prvi dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu
(Sremska Mitrovica, 10. 10. 1847 - Beograd, 11. 09. 1940)
1940. - Rođen Brajan de Palma, američki filmski reditelj, scenarista i montažer
(Njujork, 11. 09. 1940)
1944. - Rođen Milovan Vitezović, književnik, urednik Umetničkog programa RTS-a
(Vitezovići, 11. 09. 1944)
1944. - Formirana Jugoslovenska rečna ratna flotila
1945. - Rođen Franc Bekenbauer, nemački fudbaler i selektor
(Minhen, 11. 09. 1945)
1957. - Umro Petar Stojanović, kompozitor (Budim, 06. 09. 1877 - Beograd, 11. 09. 1957)
1971. - Umro Nikita Sergejevič Hruščov, ruski političar i državnik, generalni sekretar KPSS (Kalinovka, 17. 04. 1894 - Moskva, 01. 09. 1971)
1973. - Vojni puč u Čileu
1973. - Ubijen Salvador Aljende, čileanski političar i državnik, predsednik Čilea
(Valparaiso, 26. 07. 1908 - Santjago de Čile, 11. 09. 1973)
1978. - Rođen Dejan Stanković, fudbaler, reprezentativac (Beograd, 11. 09. 1978)
1978. - Umro Roni Petersen, švedski automobilista, vozač "Formule 1"
(Orebro, 14. 02. 1944 - Milano, 11. 09. 1978)
1979. - Umro Agostinjo Neto, angolski književnik, političar i državnik, predsednik Angole
(Ikolo e Bengo, 17. 09. 1922 - Moskva, 11. 09. 1979)
1995. - Umro Ratko Ilić, TV reditelj (Beograd, 1944 - Beograd, 11. 09. 1995)
1999. - Umro Momčilo Đujić, četnički vojvoda (Kovačić, 1907 - San Markos, 11. 09. 1999)
2001. - Teroristički napad na zgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i Pentagona u Vašingtonu (poginule 2.952 osobe)
2003. - Umrla Ana Lind, švedski političar i diplomata, ministar inostranih poslova Švedske (Stokholm, 19. 06. 1957 - Stokholm, 11. 09. 2003)
2004. - Umro Petros VII, patrijarh aleksandrijski i cele Afrike
(Sigkari, 03. 09. 1949 - ostrvo Alonisos, 11. 09. 2004)
2006. - Umro Džozef Hejz, američki književnik
(Indijanopolis, 02. 08. 1918 - Sent Augustin, 11. 09. 2006)
2006. - Umro Joakim Fest, nemački književnik, Hitlerov biograf
(Berlin, 08. 12. 1926 - Kronberg, 11. 09. 2006)
2007. - Umro Stevan Koički, fizičar, potpredsednik SANU, akademik
(Bačka Palanka, 21. 08. 1929 - Beograd, 11. 09. 2007
2007. - Umro Džo Zavinul, austrijski džez-pijanista i kompozitor
(Beč, 07. 07. 1932 - Beč, 11. 09. 2007)
